Jedna od najvećih katastrofa u Srbiji: Evo kako je ciklon 2014. doneo potop: Tri dana promenila su sve zauvek

Sredinom maja 2014. godine Srbiju i region pogodila je jedna od najvećih elementarnih nepogoda u savremenoj istoriji. Sve je počelo 13. maja, kada se iznad južnog Jadrana formirao snažan ciklon koji je tokom narednih dana zahvatio Balkan i doneo nezapamćene količine padavina, olujni vetar, nagli pad temperature i katastrofalne poplave.

Preporučujemo

Printskrin: Eumetsat

Sam nastanak ciklona ne bi bio neobičan da se sistem relativno brzo premestio dalje ka istoku. Međutim, snažno polje visokog vazdušnog pritiska iznad Kavkaza i zapadne Evrope blokiralo je njegovo kretanje, zbog čega se ciklon danima zadržavao nad Srbijom i okruženjem.

Printskrin: w2u

Printskrin: w2u

Printskrin: w2u

Kako je nastala katastrofa

Ciklon se formirao u oblasti Đenovskog zaliva, potom je prešao preko Italije i južnog Jadrana, da bi se zatim premestio preko centralnog Balkana ka Srbiji. Njegov centar se najpre nalazio nad jugom zemlje, a potom nad Rumunijom, gde je dodatno ojačao uz pad vazdušnog pritiska na oko 996 milibara.

Zbog sudara veoma hladnog vazduha sa severoistoka i toplih i vlažnih masa sa juga, došlo je do intenzivnog razvoja oblačnosti i ekstremnih padavina. Meteorološki modeli su još nekoliko dana ranije upozoravali na mogućnost obilnih kiša, dok je tri dana unapred postalo jasno da postoji ozbiljna opasnost od velikih poplava.

Od 14. do 16. maja kiša je gotovo neprekidno padala širom Srbije. U većem delu zemlje palo je između 60 i 130 milimetara kiše za samo dva dana, dok su zapadni krajevi Srbije zabeležili i preko 200 milimetara padavina.

Printskrin: w2u

Printskrin: w2u

Printskrin: w2u

Najkritičnije je bilo u slivovima Kolubare i Jadra, gde su lokalno izmerene rekordne količine kiše. U Valjevu je tokom maja palo čak 318 milimetara padavina, u Loznici 315, a u Beogradu 279 milimetara, što je višestruko više od proseka za taj mesec.

Oboreni meteorološki rekordi

Dana 15. maja 2014. u Beogradu je izmeren novi rekord dnevne količine padavina, 108 milimetara kiše. Rekordi su zabeleženi i u Loznici, Valjevu, Smederevskoj Palanci i drugim gradovima.

Istovremeno, Srbiju je zahvatila i neuobičajeno hladna vazdušna masa. Temperature su bile svega između 5 i 10 stepeni, dok je na planinama padao sneg. Na Kopaoniku je izmereno više od 60 centimetara snega, dok je na Bjelašnici u Bosni i Hercegovini palo čak 65 centimetara.

Jak severoistočni vetar dodatno je pogoršavao situaciju.

Obrenovac simbol tragedije

Najveću katastrofu pretrpeo je Obrenovac, gde je gotovo ceo grad bio pod vodom. Procene su pokazale da je oko 90 odsto teritorije bilo poplavljeno, dok je veliki broj stanovnika morao hitno da bude evakuisan.

Posebnu zabrinutost izazvala je blizina termoelektrane ''Nikola Tesla'', najvažnijeg energetskog postrojenja u Srbiji, koje je ipak odbranjeno od poplavnog talasa.

Foto: Aleksa Stanković/AFP/Profimedia

Printskrin: Studio B

Teška situacija bila je i u Paraćinu, Svilajncu, Krupnju, Bajinoj Bašti, Ljuboviji, Šapcu i brojnim drugim mestima. Poplavni talas Save kod Šapca dostigao je istorijski maksimum od 6,6 metara.

U Beogradu su mnoge ulice bile potpuno potopljene, a pojedini delovi auto-puta našli su se pod vodom. Železnički saobraćaj na pruzi Beograd–Bar bio je obustavljen zbog oštećenja infrastrukture.

Vanredna situacija i ogromna šteta

Zbog razmera katastrofe Vlada Srbije proglasila je vanrednu situaciju na teritoriji cele države, kao i dane žalosti od 21. do 23. maja.

Poplave i klizišta odneli su ljudske živote, uništili hiljade kuća, puteva i mostova, dok je šteta procenjena na između 1,5 i 2 milijarde evra. Oštećeno je oko 4.500 kilometara puteva i više od 250 mostova, dok je poplavljeno oko 80.000 hektara poljoprivrednog zemljišta.

Poplave predstavljaju veliki rizik za pojavu dijareje... Foto: Shutterstock/Opsorman

Teške posledice pretrpela je i Bosna i Hercegovina, gde su se izlile Bosna, Drina, Sana, Vrbas i druge reke. Doboj, Maglaj, Bijeljina, Tuzla, Brčko i brojni drugi gradovi bili su pod vodom, a ukupna šteta procenjena je na oko 1,3 milijarde evra.

Pouke koje ne smeju biti zaboravljene

Klimatske promene sve vi[e povećavaju verovatnoću pojave sličnih ekstremnih vremenskih događaja i u budućnosti. Upravo zbog toga, stručnjaci godinama ukazuju na potrebu ulaganja u jačanje infrastrukture, uređivanje vodotokova, zaštitu šuma i odgovorniji odnos prema životnoj sredini.

Majske poplave iz 2014. ostale su upamćene kao jedna od najvećih prirodnih katastrofa koje su pogodile Srbiju i region, a posledice te tragedije osećale su se godinama nakon povlačenja vode.

(Telegraf.rs)