Milijardu i 400 miliona ljudi je obolelo: Svetski dan hipertenzije – tihog ubicu često ne osećamo u telu

Prema upozoravajućim podacima oko milijardu i 400 miliona ljudi živi sa povišenim krvnim pritiskom. Nazivaju je "tihi ubica", jer mnogi nisu ni svesni da je imaju, sve dok ne dođe do ozbiljnih komplikacija poput infarkta ili šloga.

Šta uočavaju stručnjaci u našoj zemlji i koliko u borbi za bolje zdravlje srca pomaže Karavan zdravlja, objasnio je prof. dr Nebojša Tasić pomoćnik ministra zdravlja.

Preporučujemo

„Hteo bih da čestitam lekarima i zdravstvenim radnicima Svetski dan hipertenzije. To je po meni jedna od najznačajnijih borbi i Ministarstvo zdravlja na čelu sa Zlatiborom Lončarom, poslednjih godina poseban fokus stavilo je na borbu protiv faktora rizika u borbi protiv kardio vaskularnih i onkoloških bolesti.

Najznačajniji je povišen krvni pritisak, koji vrlo često nazivamo - prozor u kardiovaskularni rizik. To znači da smo okruženi brojnim faktorima rizika koji uništavaju naše krvne sudove.Hipertenziju karakteriše nešto vrlo važno, a to je da je možemo lako izmeriti i praktično videti problem", naveo je prof. dr Nebojša Tasić.

Ističe da je problem povišenog krvnog pritiska višestruk, pa je veliki broj pacijenata u našim ambulantama. Više studija u zadnjih desetak godina pokazalo je da skoro svaki drugi stanovnik Srbije ima povišen krvni pritisak i svaki drugi umire od kardiovaskularnih bolesti. I to je jedna globalna stvar.

Problem krvnog pritiska je što mnogi ljudi ne znaju da ga imaju

„Između 30 i 50 odsto pacijenata ima visok krvni pritisak, ali je ta brojka varijabilna.Neko leči, neko ne leči visok krvni pritisak.Problem je da mnogi ne znaju da imaju. Oni koji znaju, vrlo često su nezainteresovani da ga leče, jer nemaju nikakve simptome. I postoji grupa bolesnika koja je, po meni, nedovoljna, koja je odgovorna prema svome zdravlju, uzima lekove, pazi šta jede, kako se kreće i pazi na sve ostale stvari koje snižavaju krvni pritisak, jer krvni pritisak nazivamo tihim ubicom“, rekao je prof. dr Tasić.

Glavni razlozi nastanka visokog krvnog pritiska

„Živimo u savremenom svetu u kome dominiraju nedostatak vremena, stres, nedostatak fizičke aktivnosti, loša ishrana. Kada na to nakalemimo genetiku, jedan od glavnih razloga, je koncentracija soli, u raznim proizvodima koje jedemo, jer je so poznata kao jedan od glavnih okidača, povišenog krvnog pritiska. Zatim, fizička inaktivnost koja je globalna, epidemija gojaznosti koja je globalna, epidemija pušenja, alkoholizam, stres, to su sve faktori koji dramatično utiču na povišen krvni pritisak i regulisanjem samo ovoga, značajan broj ljudi bi imao normalan krvni pritisak“, rekao je profesor.

Šta su alarmi i upozorenja visokog krvnog pritiska?

„Ljudi koji imaju te takozvane alarme i upozoravajuće simptome su u stvari srećnici.To su najčešće bol u potiljačnom delu glave, vrtoglavica, nesvestica, osećaj malaksalosti, umora. I tada često ljudi i posegnu za aparatom i izmere svoj krvni pritisak. Međutim, apelujem na sve građane Republike Srbije, da bez obzira da li imaju ili nemaju simptome, obavezno, bar jednom nedeljno izmere krvni pritisak. I to ne samo kad su nervozni, pa da vide koliko je vrednost skočila, nego upravo suprotno, kada su u mirnom, tihom okruženju. Nažalost, danas znamo da veoma mladi ljudi, potpuno bez simptoma, mogu imati povišen krvni pritisak“, istakao je profesor.

Koliko je vaš najmlađi pacijent ima u godinama?

„Bavim adultnom populacijom već 18 godina. Država Srbija i Ministarstvo zdravlja pokrenuli su akciju, ne samo Karavana zdravlja, koji je zaista jedan fantastičan projekat, već i mnoge druge preventivne aktivnosti koje imaju za cilj da upozore sve odrasle stanovnike Republike Srbije da moraju da se bave svojim zdravljem, gde je povišen krvni pritisak možda jedan od najvažnijih primera i koliko je to važno da se reši na vreme.

Mi ne dajemo lekove i nefarmakološke mere da samo spustimo krvni pritisak, nego da zaštitimo krvne sudove, jer krvni pritisak je ubica krvnih sudova. Krvni sudovi hrane naš organizam i zahvaljujući tome živimo. Znači, to je razlog zašto je vrlo važno da imaju normalan krvni pritisak“, rekao je prof. dr Nebojša Tasić.

Koliko su važni Karavani zdravlja?

„Obišli više od polovine opština u Republici Srbiji, gde smo održali edukativne stručne tribine, razgovarali sa građanima da, iako nemaju nikakve simptome, provere svoje faktore rizika, među kojima je i hipertenzija. Više od sto hiljada ljudi je pregledano i svaki dan se u ovim opštinama pregledaju ljudi. Ono što u stvari hoću da kažem da menjamo zdravstvenu svest našeg naroda, da bismo u jednom kontinuitetu prevenciju postavili kao model ponašanja, što se tiče građana, i kao model rada, što se tiče naših zdravstvenih radnika", naveo je prof. dr Nebojša Tasić.

Ističe da će tokom ove godine biti dodatnih edukacija lekara, što je jako važno kao pokazatelj ciljanih vrednosti krvnog pritiska, lipida, šećera...

"I takođe, ono što je jako važno, da građanima objasnimo koliko je važno da redovno, svake godine, idu na preventivne preglede, jer smo promenili model. 21. vek je od lečenja, promenili smo model ka očuvanju zdravlja i to je ono što Ministarstvo zdravlja insistira: čuvati svoje zdravlje, a mi znamo kako se to prevencijom i ranim skriningom može najbolje raditi“, istakao je šrofesor.

U pripremi je skrining predškolske dece

„Volim da kažem, aždaja su faktori rizika koji nas ubijaju, uhvatimo u najranijem periodu. Radićemo skrining predškolske dece, odnosno već na tom nekom regularnom pregledu. Postoji određen broj dece koji imaju, pogotovo gojazne, povišen krvni pritisak. Da vidimo kakav je njihov lipidni status u nekom kasnijem, dečijem dobu. Videćemo i kakva im je i glikemija, odnosno šećer. Drugim rečima, ti neki faktori rizika kreću veoma rano.

Veoma je bitno da roditelji shvate da taj proces moramo zaustaviti rano, jer kad deca uđu u adultno doba, već je jedan deo krvnih sudova oštećen. I da svi zajedno, kao društvo i kao sistem, očuvanje zdravlja stavimo na pijedestal, a to je da budemo sve vreme zdravi, da čuvamo naš organizam i da živimo dugo i kvalitetno“, rekao je prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik ministra zdravlja.

Ističe da je prevencija najjeftinija, zahteva jednu finu saradnju između države, zdravstvenog sistema i građana. Svako ima svoj deo odgovornosti i ako svi zajedno uložimo malo u očuvanje zdravlja, dobit je nemerljiva i za, pre svega, građane, njihovo zdravlje, ali i za zdravstveni sistem i državu u celini.

(RTS)