Istorijski dan za Srbiju: U Beograd stiže svetinja koju je knez Lazar poklonio Svetoj Gori!

Ministar bez portfelja zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju i društveni položaj crkve u zemlji i inostranstvu Nenad Popović izjavio je danas da donošenje časnog pojasa Presvete Bogorodice, koji se čuva u manastiru Vatoped na Svetoj Gori ima veliki značaj za Srbiju i srpski narod i naveo da će do 29. maja pravoslavni vernici iz Srbije i okruženja moći da se poklone ovoj svetinji.

Popović je rekao da Časni pojas Presvete Bogorodice u Srbiju stiže sutra u 16 časova, a da će oko 17.30 časova biti prenet u crkvu Vaznesenja Gospodnjeg.

Preporučujemo

Po predanju Časni pojas je napravila Bogorodica i da je to u pravoslavnom svetu jedina relikvija i dragocenost koja se čuva iz ovozemaljskog života Bogorodice.

''Ovo je veliki značaj za Srbiju i srpski narod, jer pokazuje duhovnu bliskost i nebeski pokrov Božije matere prema Srbiji i srpskom narodu, kao i duhovnu bliskost sa Svetom Gorom koja postoji vekovima, posebno sa manastirom Vatoped, koju su utemeljili Sveti Sava i Sveti Simeon'', rekao je Popović za Tanjug.

Naveo je da će po dolasku na beogradski aerodrom Časni pojas Presvete Bogorodice biti svečano ispraćen ka Vaznesenjskoj crkvi gde će patrijarh SPC Porfirije i starešina Vaznesenjske crkve, vladika Dositej, svečano uneti pojas u hram gde će vernici moći da se pokloni toj svetinji.

''Takođe biće upriličeno svečano večernje bogosluženje i na najsvečaniji način će biti dočekan Časni pojas Presvete Bogorodice. Ovo je jedna od najznačajnijih svetinja u celom hrišćanskom, a pogotovo u pravoslavnom svetu'', istakao je Popović.

Dodao je da će na Spasovdan ujutru u Vaznesenjskom hramu biti služena sveta liturgija, a da će Časni pojas Presvete Bogorodice biti na čelu tradicionalne litije od Vaznesenjske crkve do hrama Svetoga Save gde će pojas biti izložen.

''Biće služena svečana večernja služba nakon čega će verni narod moći da se pokloni pred ovom velikom svetinjom. Do 29. maja Časni pojas će biti u hramu Svetoga Save, a pravoslavni vernici ne samo iz Srbije, nego i iz Republike Srpske, Crne Gore i susednih zemalja, moći će da dođu i da osete blagodat ove velike svetinje i da se poklone i celivaju Časni pojas Presvete Bogorodice'', rekao je Popović.

Dodao je da Časni pojas Presvete Bogorodice u Srbiju dolazi po pozivu patrijarha Porfirija, a po blagoslovu i u pratnji arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped i vatopedske braće.

Popović je naveo da dolazi i devet monaha manastira Vatoped čime se, kako je istakao, pokazuje nastavak duhovne bliskosti srpskog naroda sa Svetom Gorom i manastirom Vatoped koju je utemeljio Sveti Sava.

Govoreći o istorijskom i duhovnom značaju manastira Vatoped, Popović je rekao da je Sveti Sava u tom manastiru na Svetoj Gori proveo više od 12 godina i da je u to vreme taj manastir bio najznačajniji duhovni centar pravoslavnog sveta.

''Po predanju više od 800 monaha je u to vreme bilo u manastiru Vatoped, najznačajniji duhovnici tog vremena su bili zajedno sa Svetim Savom koji je od njih učio'', rekao je Popović.

Ukazao je da je u Vatopedu bila najveća biblioteka tog vremena u pravoslavnom svetu, kao i da su Sveti Sava i Sveti Simeon bili najveći ktitori tog manastira.

''Obnovili su i proširili Vatoped, na najvažnijim mestima u Sabornoj crkvi manastira Vatoped, u trpezariji i na ključnim mestima su freske sa likovima Svetog Save i Svetog Simeona'', naveo je Popović.

Podsetio je da je manastir Hilandar, koji su podigli Sveti Sava i Sveti Simeon, izgrađen na zemlji koja je pripadala Vatopedu.

''Sveti Sava i Sveti Simeon su šetajući po Svetoj Gori našli jedan pčelinjak koji je pripadao manastiru Vatoped i nakon što su dobili blagoslov, tu su izgradili naš Hilandar'', kazao je Popović.

Ukazujući na duhovnu povezanost Hilandara i Vatopeda, Popović je kazao da već osam vekova na Vavedenje, slavu manastira Hilandara, liturgiju služi iguman manastira Vatoped, dok na Blagovesti, slavu manastira Vatoped, liturgiju služi iguman manastira Hilandar.

Iz SPC je ranije saopšteno da će uoči ovogodišnjeg Spasovdana ispred Vaznesenjske crkve biti organizovano donošenje svetinje - pojasa Presvete Bogorodice, uz delove Časnog krsta, a patrijarh srpski Porfirije služiće praznično večernje.

Sutradan, na Spasovdan koji je slava Beograda, u porti Vaznesenjskog hrama patrijarh će predvoditi bogosluženje, uz sasluženje arhijereja, svetogorskih monaha i našeg klira, na prazničnoj svetoj liturgiji.

Kako je navedeno, na taj način će ovogodišnje obeležavanje Spasovdana ostati zabeleženo kao jedan od najznačajnijih datuma i događaja u istoriji prestonog grada.

U Beograd će Sveti pojas posebnim letom doneti iguman svetogorskog manastira Vatopeda Jefrem sa bratstvom.

"Ova svetinja verujućem narodu donosi blagodat kakvu naš prestoni Beograd i naša Otadžbina nisu vekovima videli i doživeli", dodaje se u saopštenju.

Kako se navodi čudesni pojas Majke Božje će i prethodne večeri i tokom Božanstvene službe na praznik Vaznesenja Gospodnjeg biti dostupan vernima za poklonjenje.

Tradicionalna slavska litija od Vaznesenjskog do Svetosavskog hrama, koju će predvoditi Majka Božja posredstvom svog Čudesnog pojasa, jedinog ličnog predmeta koji je ostao po Njenom Uspenju na nebo, krenuće u 19 časova i blagosloviti i osveštati sabrani verni narod i prestoničke ulice i trgove.

Po dolasku u Saborni hram pravoslavnog srpskog naroda na Vračaru biće služen akatist Presvetoj Bogorodici i Njenom Čudesnom pojasu, a Njegova Svetost Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski Porfirije će održati besedu povodom ovog istorijskog događaja.

"Sveto predanje nas uči da je Čudesni pojas od kamilje dlake sama izatkala Mati Božja i da se prekrivala njime dok je u Njoj obitavao još nerođeni Gospod Hristos", navedeno je u saopštenju SPC.

Na taj način je na pojas preneta blagodat isceljenja.

Postoje stotine svedočanstava o isceljenjima ili dobijanju poroda onih koji su sa verom i molitvom pristupili Čudesnom pojasu Presvete Bogorodice.

Sveti velikomučenik knez Lazar Kosovski je 1371. godine poklonio ovaj Časni pojas manastiru Vatopedu na Svetoj Gori Atonskoj, gde se ova velika svetinja čuva od tada do danas.

Iz neobičnog poštovanja i ljubavi svetogorskih monaha prema Presvetoj Bogorodici, još od davnina iznedrena je tradicija da se poklonicima, na njihovu molbu, daju komadići trake koja se osveštava na samom pojasu Presvete Bogomajke za blagoslov i duhovno ukrepljenje - jačanje duše i vere.

Ovaj običaj neće biti prekidan ni u Spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, gde će se vernima, koji zatraže, davati deo platnene trake osveštane na samom Časnom pojasu Bogorodičinom.

(Telegraf.rs/Tanjug)