Jeziv trend u Srbiji! Mladi ušmrkavaju opasni prah kroz nos, stručnjaci upozoravaju: Ovo ih sprema za KOKAIN

Tinejdžeri sve masovnije koriste Snifit, energetski prah koji se udiše kroz nos i navodno podiže energiju i koncentraciju. Koje su posledice korišćenja Snifita i gde prestaju opravdanja za radoznalost u adolescenciji, a počinje briga za zdravlje mladih?

O tome su za K1 govorili toksikolog Radomir Kovačević i psiholog Snežana Repac.

Preporučujemo

Snifit je kombinacija kofeina, nijacina (vitamin B3), L-teanina, mentola, taurin, dekstrozu i kreatina. Svaki od ovih sastojaka pojedinačno nije nužno opasan, ali stručnjaci upozoravaju da problem nastaje zbog načina primene i kombinovanja supstanci.

“Ovo je veoma važna struktura materije. Vidimo da ovde ima najmanje sedam komponenti, među kojima su mentol i kreatin. Sve te materije, kada se saberu, daju jedno jedinjenje koje nikada ne ostaje monokomponentno”, kazao je profesor Kovačević i objasnio:

“Najvažnija stvar je put ulaska u organizam. Zašto je to kreirano u vidu praha i zašto se nalazi u staklenim bočicama koje služe da se sadržaj unosi preko nosne sluzokože? Taj put je opasan, jer je sluzokoža direktan put ulaska u respiratorni sistem. Alveolarni sistem osobe prosečne veličine ima površinu od oko 100 kvadratnih metara. To je fina krvna mreža kroz koju materije veoma brzo ulaze u organizam, bez obzira na to što su čestice nano veličine.”

Na pitanje šta se dešava kada se kofein ušmrče, profesor kaže:

“Čim se ušmrkne, resorbuje se momentalno. Ta fina krvna mreža predstavlja najbrži put apsorpcije. Može da izazove tahikardiju, halucinacije i poremećaje ponašanja”, rekao je profesor i objasnio zašto je prisutan kreatin:

“Kada se ordinira hemodijaliza, ključne materije su urea i kreatinin i tada se sprovodi detoksikacija organizma, jer su to opasne materije. Kreatin deluje stimulativno u početku, a kasnije depresivno. Na udaru su centralni nervni sistem, kardiovaskularni i digestivni sistem. Može doći i do krvarenja sluzokože. Prah se rasprši po celom respiratornom sistemu i veoma brzo dospeva u ceo organizam”, dodaje on.

Govoreći o kratkoročnim posledicama, Kovačević navodi:

„Efekti se najpre vide na centralnom nervnom i kardiovaskularnom sistemu. Odmah dolazi do skoka pritiska, promene srčanog ritma i mogućnosti razvoja malignih poremećaja ritma preko tahikardije. To se dešava veoma brzo.”

Kada je reč o dugoročnim posledicama, upozorava:

„Može doći do razvoja psihogenih bolesti, pa čak i šizofrenije. Nije slučajno što se sve formuliše u vidu praška i koristi kroz cevčicu. To je adaptacija na kasnije korišćenje težih droga.”

Na pitanje koje promene roditelji mogu da primete kod dece, profesor kaže:

„Dolazi do promena ponašanja i koncentracije. Razvoj mozga može biti poremećen. Roditelji moraju pažljivo da prate decu. Ovo je veoma opasno, ali deca toga često nisu svesna”, dodaje on.

„Najvažnija je identifikacija supstance, jer se prema tome određuje terapija i procenjuju klinički znaci. Može doći do teških psihogenih poremećaja. U terapiji se koriste lekovi koji su pod kontrolom benzodiazepina i anksiolitika.”

Psiholog Snežana Repac ističe da su adolescenti posebno skloni eksperimentisanju:

„Eksperimentišu najčešće u uzrastu od 12 do 16 godina, tragajući za efektima poput promene svesti. To se uglavnom dešava u krugu vršnjaka i na tome moramo da radimo preventivno. Oni nemaju dovoljno znanja, ali imaju informacije koje prenose jedni drugima. Nekada ta grupa može biti destruktivna i međusobno se ohrabrivati. Ne plaše se za svoje zdravlje, jer još ne razumeju šta znači gubitak zdravlja”, kazala je Snežana Repac.

Ona dodaje da mladi informacije uglavnom traže na internetu:

„Mogu da se informišu na internetu, ali je pitanje koliko razumeju pojmove sa kojima se susreću. Najopasniji je vođa grupe koji uvodi decu u sve to i nudi im takve supstance”, dodaje ona.

„Snifit ima efekat sličan guarani”, kaže Snežana Repac i upozorava da je najveća opasnost to što ova supstanca može predstavljati uvod u kasnije eksperimentisanje sa drogama.

„To i jeste najveća šteta, jer dete prolazi kroz određeni ritual i stiče osećaj da može da eksperimentiše sa nečim opasnim, a da to ipak kontroliše. Očekivani ishod može biti da, ukoliko se kasnije susretne sa nekom drogom koja se takođe ušmrkava, bude osnaženo prethodnim iskustvom sa Snifitom. Nadam se da do toga neće doći”, dodaje ona.

Govoreći o rizičnom ponašanju mladih, Snežana Repac zaključuje:

„Ovo je rizično po zdravlje dece i njihovih porodica. Otišlo se veoma daleko. Potreba za eksperimentisanjem sa psihoaktivnim supstancama i dalje je prisutna, iako danas postoje dostupne informacije o posledicama po zdravlje. Važno je da mladi znaju da posledice mogu biti trajne i da zdravlje može nepovratno da se ošteti, posebno siva masa mozga”, zaključila je Snežana Repac.

(Telegraf.rs/K1info.rs)