Do punoletstva sam preživeo bombardovanje, okupaciju i progon: Ovako je Mićunović govorio o svom životu

Dragoljub Mićunović, srpski političar i član Demokratske stranke, preminuo je noćas u 96. godini.

Ovu vest je za Telegraf.rs potvrdio predsednik Demokratske stranke, Srđan Milivojević.

Preporučujemo

Mićunović je poslednji put gostovao u emisiji Oko Magazin gde je govorio o svom životu.

- Kada bi neko pisao o meni želeo bih da pomene sve što se desilo sa mnom jer je to sve što se desilo sa društvom. I da sam, želeo ili ne želeo, bio jedno veliko političko biće i borio se protiv onoga što mu se nije svidelo - rekao je.

Za sebe je više puta istakao da je filozof po obrazovanju, a političar po sili života.

- Rođen sam u Kraljevini Jugoslaviji, a do Republike Srbije, u kojoj sada živim, promenilo se osam država, tri uređenja, tri društveno-ekonomska poretka, tri sistema vrednosti. Do punoletstva sam preživeo nemačko bombardovanje, okupaciju i progon, odnosno etničko čišćenje, izbeglištvo i glad, surovost okupacijskog režima, antifašistički otpor i građanski rat, oduševljenje slobodom i razočarenje novim revolucionarnim režimom, hapšenje u gimnaziji, koncentracioni logor Goli otok. Skoro sve "tekovine" groznog 20. veka iskusio sam do svoje 18. godine. Kad sam došao na studije u Beograd bio sam, kao junaci u jednom Markesovom romanu "star" bar 200 godina - rekao je Mićunović.

Mićunović je rekao da je kao dečak sanjao svet bez rata, a da se već kao mladić razočarao.

- Shvatio sam da je realnost drugačija od ideologije, pa i tad dominantne komunističke. Rano sam se razočarao, već kad su me kao đaka pokupili policajci u mantilima i poslali u zatvor i na goli otok. Dve godine najlepšeg mladićkog doba, oduzeli su mi, a da mi nije suđeno niti znam šta je moja greška. Bio sam odličan đak u Prokuplju. Sedeo sam u zatvoru 7 meseci u samici u Kršumliji, još nije bio izgrađen goli otok, kasnije je komandat tadašnji uz komentar rekao da sam napao Tita i da sam zato otišao na Goli otok - rekao je Mićunović.

- Dok je Tito bio živ, mi nismo imali pravila, nisam glasao. Prvi put sam u životu glasao za sebe - objasnio je.

Mićunović je izbačen sa fakulteta, zbog protesta 1968. godine. Tvrdio je da je za otkaz saznao preko BBC-ja, a rešenje o otkazu nije dobio nikad. Sa grupom intelektualaca 1989. godine osnovao je Demokratsku stranku, a onda je postao njen prvi predsednik 1990. godine.

- Na 11, 12 dogovorili smo se da pravimo stranku i objavili to u novinama. Kad smo se raspravljali, niko se nije usudio, jer je pred nama bio Čaševski, da pravi partije. Kad smo bili na sednici, jedan od kolega se našalio "Mićun je već bio u zatvoru, može on da preuzme ulogu predsednika" - prisetio se.

(Telegraf.rs)