Srbi otkrili najbizarnije detalje iz detinjstva: "Sredom i petkom se ne kupa, a u WC se ne ide dok otac spava"

Odrastanje na našim prostorima neretko prate specifični vaspitni metodi, ali pojedine porodice uspostavile su standarde koji prevazilaze uobičajene tradicije i zalaze u sferu potpunog apsurda. Pokretanjem rasprave na popularnoj internet platformi Reddit, gde je postavljeno naizgled jednostavno pitanje: "Koje je bilo najčudnije pravilo koje ste imali u kući dok ste odrastali?", stotine korisnika podelilo je svoja autentična, često neverovatna iskustva iz porodičnog doma.

Virtuelni prostor brzo se pretvorio u riznicu bizarnih anegdota koje svedoče o rigidnoj disciplini, praznoverju ili prosto neobičnim navikama roditelja. Među prvim svedočanstvima izdvojilo se ono o strogoj jezičkoj disciplini za vreme zajedničkih obroka. Jedan od učesnika u diskusiji opisao je kako je izgledao ručak u njegovom domu, gde su kao manjina morali striktno poštovati pravilo očuvanja maternjeg jezika, pod pretnjom potpunog ignorisanja.

Preporučujemo

- Evo kod mene smo morali da pričamo rumunski za stolom dok ručamo, jer je majku nerviralo što smo Rumuni, a ceo dan među sobom pričamo srpski, pa kao da nam ne zakržlja jezik. Ko se nije pridržavao ovog pravila niko ne sme da razgovara sa tom osobom dok traje ručak - glasio je komentar.

Ipak, daleko veći deo ispovesti odnosio se na ekstremnu kontrolu ponašanja, zvukova i higijenskih navika, koje su najčešće nametali očevi. Mnogi su se prisetili kako je čitava kuća morala funkcionisati u stanju apsolutne pripravnosti i tišine. Jedno od takvih svedočanstava slikovito opisuje atmosferu u kojoj su i najprirodnije ljudske potrebe bile podređene očevom odmoru, uz zabranu odlaska u toalet, pa čak i zabranu disanja punim plućima.

- Ovo je tema za mene pošto sam imala tatu kome je smetalo kako dišem: 1. Ne puni čašu vodom do kraja ako nećeš sve da popiješ 2. Ne puštaj jako vodu na česmi da ne prska po pločicama, stvoriće se buđ 3. Kad jedeš nešto kašikom, moraš da se trudiš da ne udaraš u tanjir 4. Nema idenja u wc dok on spava 5. Nema vožnje kolima tamo-amo, ali ne možeš da zoveš ni taksi jer "nismo mi buržuji" Edit: 6. Nakupuje gomilu slatkiša i slaniša, i onda viče kad uzmeš da jedeš da se hraniš nezdravo, krila sam se kad uzimam kesicu i trudila se da ne šuškam - napisala je jedna devojka,

Slične traume vezane za zvukove tokom jela delili su i drugi korisnici. U nekim domovima, zvuk žvakanja bio je dovoljan razlog za izbegavanje zajedničkih obroka, pa je jedna devojka priznala da je postojao čitav period u njenom životu kada je izbegavala da jede dok joj je otac u kući jer ga je beskrajno nervirao način na koji ona žvaće i guta hranu.

Kombinacija ekstremne discipline, teorija zavere i alternativne medicine činila je svakodnevicu u pojedinim domaćinstvima izuzetno napornom. Jutarnji rituali vojničkog tipa preplitali su se sa potpunim nepoverenjem u prehrambenu industriju i savremenu medicinu, što potvrđuje i sledeće svedočanstvo.

- 1. Svako jutro ustajanje u 06h. Imala sam 10 minuta da se obučem i namestim krevet, a onda je proveravano da li je sve urađeno kako treba. 2. Hleb nije smeo da se kupuje jer se verovalo da 'ko zna kakve otrove stavljaju', već je uvek morao domaći da se peče. 3. Kada sam bila bolesna, nisam smela da koristim lekove, jer se smatralo da "prave još gore", već samo prirodno lečenje, trave, rakija, vino i slično - objasnila je još jedna učesnica u raspravi.

Da verski običaji i narodna verovanja mogu poprimiti ekstremne oblike u svakodnevnom životu, potvrđuje i pravilo o strogo utvrđenim danima za održavanje lične higijene i pranje veša, prožeto osudom okoline ukoliko se prekrši.

- Sredom i petkom se ne kupa, a tim danima i nedeljom se ne uključuje mašina. U suštini nije zabranjeno da se kupaš ali te mrko gledaju taj dan - navodi se u jednom od komentara, uz dodatak još jednog bizarnog pravila iz iste kuće koje glasi da se ne sme jesti niti piti ono što je uneseno spolja "Ne smeš da jedeš/piješ ono što je vraćeno. Tipa kupiš sok popiješ ga negde van kuće okej, ali ako uneseš hranu/sok bilo šta u dvorište ne smeš da ga jedeš/piješ van kuće/dvorišta".

Vremenska tačnost i borba protiv kašnjenja takođe su bili povod za uvođenje kolektivnih kućnih obmana. Jedna korisnica se prisetila kako su svi satovi u kući, pa čak i oni na kontrolnoj tabli u automobilu, namerno bili podešeni da žure tačno pet minuta kako porodica nikada ne bi zakasnila. Istovremeno, produženo spavanje tokom vikenda smatralo se teškim prestupom, praćenim neizostavnom ironičnom rečenicom roditelja: "Ooo pa dobar dan, mi evo već spremni da ručamo, a ti tek na doručak".

Fiksacija na čistoću automobila, uporediva sa kultnim scenama iz domaćih serija, bila je svakodnevica u mnogim porodicama. Detaljno otresanje obuće od prašine pre ulaska u vozilo i brisanje pragova krpom uz gunđanje roditelja bili su obavezni protokoli, dok su se u kući tokom popodnevne dremke ukućani morali kretati na prstima, izbegavajući čak i puštanje vode u vodokotliću kako ne bi izazvali viku i pretnje.

Pored ovih, evidentiran je i čitav niz sitnih, ali rigidno sprovođenih pravila, od onih zasnovanih na pukom sujeverju da se prilikom obuvanja uvek prvo mora obuti desna pa tek onda leva noga, pa sve do ekstremnih zabrana izlazaka. U nekim porodicama vrata kuće su se zaključavala rano, bez kompromisa, pa je tako zabeležen slučaj gde se "vrata kuće zaključavaju u 22 sata, sestra je znala ostat spavati na terasi".

Konačno, dugačka lista apsurdnih zabrana i imperativa kod jednog korisnika obuhvatila je sve, od obaveze da čaša donesene vode mora biti puna do samog vrha, preko zabrane ležanja u očevom prisustvu jer svi moraju biti u stanju pripravnosti, pa do neverovatnih estetskih i kulturoloških cenzura koje su kreirali roditelji.

- Patike moraju biti čiste. To što si dete koje se vere po drveću i trči po barama nema veze. Stalno prigovara za patike, kao da mogu da lebdim. Brus Li majice su neprihvatljive, nema nošenja Brus Lija na majici. Šta da nosim, Barbi? Zdravko Čolić se ne sluša u ovoj kući, otac sluša Queen. Fredi mu je bio prihvatljiviji. Zbog čega kontrolišeš količinu OHO lepka kojim lepim kolaž papir za likovno? Ne daš da se kupi samolepljivi, moram da se mučim s onim i još mi stojiš nad glavom i prigovaraš da sipam previše. Pušiš dve pakle cigareta svaki dan, a meni prigovaraš što trošim lepak... Crtani filmovi uzeti iz video kluba moraju biti sinhronizovani na srpski. Ne može sa titlovima. Čitam tečno titlove od 6. godine, ali ne može sa titlovima, nije srpski, ali su zato domaće sinhronizacije i sabrana dela Al Paćina i ekipe koje gledamo zajedno na kasetama u redu - napisao je jedan momak.

Ova ispovest, kao i stotine drugih, pokazala je da granice roditeljskih pravila na Balkanu često nemaju dodirnih tačaka sa logikom, ali da decenijama kasnije postaju nepresušan izvor gorkog humora i kolektivnog prepoznavanja na internetu.

(Telegraf.rs)