Čudo između Srbije i Hrvatske! Mladi koji su osnovali "državu" na maloj adi na Dunavu, stigli i do UN

Znate li za onu malu tzv. "državu" između Srbije i Hrvatske, na čijem čelu su mladi koji svet gledaju iz potpuno drugačije perspektive i koji su svojim potezom napravili svetsku medijsku atrakciju? Nisu stali, Verdis ne samo da i dalje postoji, mada kao nepriznata "država", već su njeni čelnici stigli i do Ujedinjenih nacija, primljeni su u konzulatu Haitija, a sledeća destinacija gde će imati zaista ozbiljne planove i susrete je - Afrika.

A stigli su i do redakcije "Telegrafa" - Danijel Džekson, predsednik, po drugi put je bio gost naše kuće, a sa njim je došao i šef kancelarije u Novom Sadu, de fakto, "ambasador" Verdisa u Srbiji Dušan Đurđević.

"Naše aktivnosti su se poprilično promenile u poslednjih nekoliko meseci. Otkad smo poslednji put bili u Telegrafu, otvorili smo kancelariju u Srbiji. Nakon toga, posebno tokom proteklog meseca, napravili smo veliki pomak u međunarodnim odnosima. Nedavno smo posetili sedište Ujedinjenih nacija, gde sam bio prisutan, i to smo realizovali zahvaljujući pozivu NVO koja radi pri UN i zove se IPPDR. Istog tog dana pozvani smo i u konzulat Haitija. Dakle, Verdis radi ozbiljno u nastojanju da izgradi međunarodne kontakte, ne samo na Balkanu već i u celom svetu. Mi to vidimo kao važan način da rešimo problem blokade (sa Hrvatskom) i da izgradimo dugoročne veze sa celim svetom. Održali smo sastanke proteklih nekoliko meseci. Prošlog juna, odnosno maja, imali smo sastanke u Londonu, Novom Sadu i Njujorku, koji su bili veoma plodotvorni", isprićao nam je Džekson.

Dakle, to su ozbiljni sastanci, gde su upoznali preduzetnike, ljude koji mogu da im pomognu i gde su otvorili nove perspektive.

Njihova "država" zaista postoji, proglasili su je na maloj adi na obali Dunava, ali im Hrvatska onemogućuje pristup tumačeći to kao kršenje teritorijalnog integriteta, premda se oni tome veoma čude jer - upravo to parče zemlje nije upisano u hrvatske katastarske knjige, a nije ni u srpske. To je, po njihovom pravnom tumačenju "ničija zemlja", koju su fizički zauzeli,a li to su i platili deportacijom i zabranom ulaska u Hrvatsku.

Međutim, to nije samo teritorija. Ovi mladi iz celog sveta, uključujući i Hrvatsku, žele da promovišu dobrosusedske odnose, turizam, odgovorno korišćenje prirodnih resursa, humanitarni rad, demokratske vrednosti... Okupljau se kao državljani Verdisa i ima ih oko 500, ali i kao e-državljani, kojih ima deset  puta više. Aplikacije su im i izvor finansiranja, a za državljane imaju odštampana i prava lična dokumenta.

Dakle, dok čekaju pristup teritoriji, oni ne sede skrštenih ruku. Došli su na ideju da krenu u misiju u svetu, a jedan od načina je humanitarni rad. Oni će nastupati kao "država Verdis" i očekuju zvanične kontakte i odnose s vlastima pojedinih država u Africi koji će kulminirati sporazumima.

"U narednih nekoliko meseci započinjemo humanitarnu misiju na Obali Slonovače, gde ćemo se susresti sa drugim zvaničnicima. Zvaničnici će se susresti sa IPPDR-om, Verdisom i zvaničnicima Obale Slonovače. To će biti jedna multilateralna komunikacija na kojoj sada radimo. Pripremamo se za humanitarnu misiju prvenstveno na Obali Slonovače, a moguće i u Nigeriji i Gani. Obala Slonovače će biti prva. Planirali smo put u septembru, a deo humanitarne pomoći koju ćemo obezbediti biće ranci za decu školskog uzrasta; pomoći ćemo u opremanju pojedinih škola i rešavanju njihovih osnovnih potreba. Nadamo se da možemo da napravimo sporazum sa Obalom Slonovače, gde ćemo potpisati nekoliko memoranduma o razumevanju koji će prethoditi priznanju. Naravno, priznanje i memorandum o razumevanju su benefiti u celoj ovoj situaciji, ali naš primarni cilj je da pokažemo na delu naše vrednosti koje se tiču humanitarne pomoći i rada u celom svetu", dodaje Džekson.

On rado posećuje Verdis do one tačke do koje može da mu priđe - čamcem do krajnje desne strane plovnog puta reke Dunav.

Uvek ista slika - divljina i budno oko hrvatske policije.

"Imaju minimum jedan do dva policijska čamca svakodnevno, kao i dronove. Sve dok javno ponavljaju da oni ne priznaju tu teritoriju kao deo svoje države ili tvrde da čuvaju granicu Šengena kao spoljnu granicu na svim katastarskim mapama i prema njihovim sopstvenim tvrdnjama oni ne priznaju ovu zemlju kao deo svoje teritorije", dodaje Džekson i uvek ističe da je ono što ovi momci žele saradnja i dobri odnosi s Hrvatskom, kao i sa Srbijom. Uostalom, nacionalni simboli ove dve zemlje prepliću se i na zastavi Verdisa.

Aktivnosti Verdisa nisu žive samo u Njujorku, Londonu i u Africi. Njihove "baze" su i u Doveru i u Novom Sadu, a šef kancelarije koja je ove godine otvorena u glavnom gradu srpske pokrajine Vojvodine, Dušan Đurđević, ističe da je interesovanje veliko.

"Mogu s ponosom da kažem da smo otvorili našu predstavničku kancelariju u Novom Sadu krajem januara, početkom februara i da je odaziv među ljudima skroz pozitivan. Kao što je naš predsednik rekao, naše težnje su da uspostavimo odlične i dobre odnose s obe zemlje koje nas okružuju, a to su Srbija i Hrvatska i da se naše komšije osećaju ugodno, da nas ne smatraju kao pretnju.

Dosta ljudi je zainteresovano za napredak Verdisa, među mojim pozanicima, prijateljima, među onima koji čuju za Verdis i oni ne žele samo da zavšre priču komentarom 'To je super', nego bi da čuju i više o tome. Mnogi su znatiželjni i pitaju nas kako ćemo to da obavimo, da odradimo, da ostvarimo ono što nam je cilj, a to je da ostvarimo povratak na zemlju i formiranje svega onoga što bi trebalo jedna zemlja da ima", kazao je Đurđević.

On je poručio - Verdis je na dugom putu, to je trka na duge staze i, zaključuje sa: "Tek smo počeli".

Hrvatska ne priznaje postojanje države Verdis, a ona se po katastru Srbije, takođe, ne nalazi ni na našoj teritoriji. Ipak, ovaj tekst samo predstavlja priču o ideji i mladim ljudima koji je spremno sprovode, a ne podržavanje bilo kakvog narušavanja teritorijalnog integriteta.

(Telegraf.rs)