Pitali Srbe šta je nekada bio luksuz, a jedan odgovor pogodio pravo u srce: Nateraće vam suze na oči

Danas se gotovo podrazumeva da u džepu imamo pametni telefon, da nam je internet dostupan na svakom koraku, a da klima uređaj tokom letnjih vrućina radi bez prestanka. Međutim, pre samo dve ili tri decenije mnoge od tih stvari bile su simbol luksuza i nečega o čemu su mnogi mogli samo da maštaju.

Generacije naših roditelja odrastale su u potpuno drugačijim okolnostima. Odlazak u kupovinu u Trst, letovanje na moru ili zimovanje na planini predstavljali su događaje koji su se planirali mesecima. Za njihove roditelje, odnosno naše bake i deke, život je često bio još teži. Meso se na trpezi nalazilo uglavnom za velike praznike, dok su mnoge druge namirnice bile rezervisane samo za posebne prilike.

Preporučujemo

Zbog toga je na društvenim mrežama pokrenuta zanimljiva rasprava na temu: Šta su starije generacije smatrale luksuzom, a da današnje smatraju potrebom?

"Kada kažem na starije generacije - mislim na generacije naših majki i očeva. Šta se u njihovo vreme smatralo nepotrebnim i luksuzom za priuštiti, a da je danas potrebno za normalan život i nešto što nije problem priuštiti kao zadovoljstvo?

Moja ideja: Danas je pojedinim porodicama sasvim normalno imati dva automobila dok se ranije to smatralo nepotrebnim", navodi se u objavi.

Odgovori su stizali sa svih strana, a mnogi su se prisetili vremena kada su svakodnevne stvari bile nedostižan san.

"Putovanja u inostranstvo. Kakvi mobilni i internet, pričamo o starijim generacijama, nije u nekim kućama bilo ni fiksnih telefona."

"Klima u kući, klima u autu."

Ipak, jedan komentar posebno je pogodio emocije ljudi koji su odrastali tokom devedesetih godina.

"Sve osim preživljavanja je bio luksuz."

Printskrin: Youtube/International Criminal Tribunal for the former Yugoslavia (ICTY)

Na njega se nadovezalo još jedno bolno sećanje koje oslikava težinu tog vremena.

"Još bili mesečni kartoni koje ti pečatiraju za hleb i mleko, jer od inflacije nisi mogao da priuštiš ništa, dobiješ platu prepodne, popodne nemaš ni za žvaku. Sećam se prva trauma mi je bila kad sam kao klinac izgubio karton za mleko, mislio sam smoždiće me keva, brat imao godinu dana, ostaće bez mleka."

Mnogi su navodili da su automobil, vožnja taksijem, nova garderoba ili putovanja nekada bili privilegija malog broja ljudi. Ipak, jedan korisnik možda je najbolje sažeo razliku između nekadašnjeg i današnjeg života.

"Renoviranje, kupovanje novog namestaja, kupovanje garderobe i obuće, česta putovanja duža i kraća. Imati svoju sobu, dobiti novu garderobu ili knjige itd., sve što je moglo nasleđivalo se od starijih braća sestara i rodjaka. Sve se krpilo bukvalno. Imati neku vanškolsku aktivnost koja se plaća, privatni časovi sport itd, prosto to nije mogao svako da priušti.

Školovati se. Sedeti kući, tražiti sebe (imao si odgovornost da se što pre zaposliš). Mojim roditeljima je, recimo, nezamislivo imati kućnog ljubimca i kupovati mu hranu, a ne davati mu ostatke naše hrane (ne računam veterinara i vakcine npr. protiv besnila).

Mada još uvek je mnogo od ovoga luksuz."

Možda upravo u toj poslednjoj rečenici leži i najvažnija poruka cele rasprave. Vremena su se promenila, mnoge stvari koje su nekada bile nedostižne danas su postale svakodnevica, ali za veliki broj ljudi pojedini „luksuzi“ i dalje ostaju samo želja. Zato nas ovakva sećanja podsećaju koliko se društvo promenilo, ali i koliko je važno da ne zaboravimo kroz šta su prolazile generacije pre nas.

(Telegraf.rs)