Pedagoški asistenti su most između škole, učenika i porodice

Obrazovanje je jedan od najvažnijih preduslova za unapređenje položaja romske zajednice, ali put do uspešnog školovanja za mnogu romsku decu i dalje je ispunjen brojnim preprekama. O izazovima sa kojima se svakodnevno suočavaju učenici romske nacionalne manjine, njihovim roditeljima, ali i ulozi pedagoških asistenata u obrazovnom sistemu, govorila je Milica Mirović, pedagoška asistentkinja koja već godinama radi sa decom i porodicama na području Zemuna.

Prema njenim rečima, problemi sa kojima se romska deca suočavaju često ne počinju u školi, već mnogo ranije, u uslovima života koji neretko otežavaju njihov pravilan razvoj i uključivanje u obrazovni sistem. Nedovoljna informisanost roditelja, siromaštvo, neadekvatni uslovi za učenje, kao i nedostatak podrške u najranijem uzrastu samo su neki od izazova sa kojima se porodice svakodnevno susreću.

Preporučujemo

"Mnogi roditelji žele da njihova deca budu uspešna i obrazovana, ali često nemaju dovoljno informacija ili mogućnosti da im pruže potrebnu podršku. Upravo zato je važno da postoji osoba koja će povezati porodicu i školu, pomoći u prevazilaženju problema i pružiti podršku detetu tokom njegovog školovanja“, istakla je Mirović.

Ona naglašava da je uloga pedagoškog asistenta mnogo šira od pomoći učeniku u savladavanju školskog gradiva. Pedagoški asistenti predstavljaju važnu sponu između škole, nastavnika, roditelja i lokalne zajednice. Njihov zadatak je da prepoznaju poteškoće sa kojima se dete suočava, da pruže podršku nastavnicima u radu sa učenicima iz osetljivih društvenih grupa i da roditeljima približe značaj obrazovanja.

„Kada postoji dobra saradnja između škole, porodice i pedagoškog asistenta, rezultati su vidljivi. Deca redovnije pohađaju nastavu, postižu bolje rezultate i razvijaju veće samopouzdanje. Istovremeno, roditelji stiču poverenje u obrazovni sistem i postaju aktivniji učesnici u obrazovanju svoje dece“, objasnila je ona.

Posebno zabrinjava činjenica da se brojna romska deca i danas suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije i predrasuda. Iako je poslednjih godina ostvaren određeni napredak u oblasti inkluzivnog obrazovanja, stereotipi prema Romima i dalje postoje, kako u obrazovnom sistemu, tako i u društvu u celini.

„Diskriminacija može biti veoma suptilna. Nekada se ispoljava kroz niska očekivanja od romske dece, nekada kroz izolaciju ili neprihvatanje od strane vršnjaka. Takve situacije mogu ostaviti ozbiljne posledice na razvoj deteta i njegov odnos prema školi“, upozorila je Mirović.

Kako bi se zaštitila prava dece i sprečila diskriminacija, škole danas raspolažu različitim mehanizmima podrške. Timovi za zaštitu od diskriminacije, nasilja i zanemarivanja, pedagoško-psihološke službe, pedagoški asistenti, kao i saradnja sa centrima za socijalni rad i drugim institucijama, predstavljaju važan deo sistema zaštite učenika.

Sagovornica smatra da je pored institucionalnih mehanizama neophodno raditi i na promeni svesti u društvu.

„Deca ne dolaze na svet sa predrasudama. One se uče. Zato je važno da od najranijeg uzrasta gradimo društvo zasnovano na međusobnom poštovanju, razumevanju i jednakim mogućnostima za sve. Obrazovanje je najjače sredstvo u borbi protiv diskriminacije i socijalne isključenosti“, naglasila je ona.

Govoreći o budućnosti, Mirović ističe da je neophodno nastaviti ulaganja u inkluzivno obrazovanje, jačanje mreže pedagoških asistenata i osnaživanje roditelja, jer se jedino zajedničkim radom mogu stvoriti uslovi u kojima će svako dete imati jednake šanse za uspeh.

„Kada pomognemo jednom detetu da završi školu, ne menjamo samo njegov život. Menjamo budućnost cele porodice, a često i čitave zajednice“, zaključila je Milica Mirović.

Ona ocenjuje da su upravo podrška, razumevanje i kvalitetno obrazovanje ključni faktori koji mogu doprineti punoj integraciji Roma u društvo i stvaranju pravednijeg okruženja za sve građane.

(Telegraf.rs)