Jurnjava i rvanje da bi osvojili ženku: Gružanski "zmajevi" snimljeni tokom parenja

Na sunčanim proplancima, kamenjarima i rubovima šuma širom Šumadije često se može videti zelembać, naš najveći i najupadljiviji gušter. Mužjaci u proleće i leto imaju intenzivno zelenu boju koja im pomaže da se stope sa vegetacijom, objavio je Infokg.

Hrane se insektima, paucima i drugim sitnim beskičmenjacima, pa imaju važnu ulogu u prirodnoj kontroli brojnosti štetočina. Iako na prvi pogled deluju opasno zbog svoje veličine i brzine, zelembaći su potpuno bezazleni za ljude i predstavljaju dragocen deo šumadijskih ekosistema.

Preporučujemo

Zelembaći se pare u proleće, tada mužjaci postaju veoma teritorijalni, jure rivale i često se međusobno rvu kako bi osvojili pravo na parenje sa ženkama.

Nakon parenja, ženka u junu ili julu polaže obično 5–20 jaja u rastresitu zemlju, pesak, ispod kamenja ili u trule panjeve gde ima dovoljno toplote i vlage. Jaja se razvijaju zahvaljujući toploti okoline, bez ikakve brige roditelja.

Mladi gušteri se izlegu posle otprilike 2 do 3 meseca, najčešće krajem leta ili početkom jeseni. Dugi su svega nekoliko centimetara, ali su odmah samostalni i počinju da love sitne insekte.

Zimi zelembaći ulaze u stanje mirovanja, odnosno hibernacije. Kada temperature padnu ispod približno 10 °C, prestaju da budu aktivni i povlače se u zaklone gde ne mrzne: pukotine u zemlji i stenama, napuštene rupe glodara, šuplje panjeve, gomile lišća i korenja.

U Šumadiji se obično povlače tokom oktobra ili novembra, a ponovo izlaze u martu ili aprilu, zavisno od vremena.

Tokom hibernacije gotovo da ne jedu, srce im kuca sporije, a metabolizam se drastično usporava kako bi trošili što manje energije. Neretko više jedinki prezimi na istom mestu jer je tako toplije i bezbednije.

Zanimljivo je da se često mogu videti već prvih toplih februarskih ili martovskih dana kako se sunčaju na kamenju, ali ako se vreme ponovo pokvari, vraćaju se u skloništa do stabilnijeg proleća.

Ovaj par živi na obali Gružanskog jezera.

(Telegraf.rs / Infokg)