Sevali mišići, sve pucalo od snage: Svi su u neverici gledali takmičare na Štrandu dok gaze ludačke prepreke!

Ljudi su s nevericom gledali šta se to u subotu dešavalo na Štrandu!

Sa Mosta Slobode visili su konopci, a na njima mišićavi momci i ništa manje odvažne, snažne i spretne devojke! Na plaži su nosili teret, uletali u vodu, hodali po iskošenim gredama, kačili se za šipke i karike koje su uvek imale neku caku da ruka lako može da sklizne ili da misija deluje nemoguća… Preskakali su zidove na kojima doslovno nisu imali za šta da se uhvate.

To je Invictus – trka za najjače. Staza duga samo jedan kilometar, ali to je kilometar pakla – ima 37 baš teških prepreka. Nama je trebalo čitavih sat vremena da obiđemo sve i snimimo učesnike, a najbrži Momčilo Maksić sve je to “proleteo” za 13 minuta.

Kada smo prišli onima koji su upravo dobili svoju megadozu adrenalina i pitali ZAŠTO to rade, postavili su svima surovi izazov!

“Mogu da vam kažem da je veliki izazov i da preporučujem svima koji sumnjaju u sebe ili misle da nešto ne mogu da dođu da dokažu sebi da mogu!”, ispričao nam je Nemanja iz Aranđelovca.

Moramo da priznamo – za ovo je potreban žestok trening! Ali, zaista, svako je mogao da proba. Osim takmičarske kategorije, koju prolaze najjači takmičari jureći, postoje i poeni, postoji i Open kategorija za one koji se tek spremaju za sam vrh, ali i još nešto – fun. U ovoj poslednjoj kategoriji zaista možete da se oprobate i bez brige o vremenu i tome kako ćete izgledati na spravama, isprobate svoje granice.

“Iz godine u godinu prevazilazimo sami sebe, idemo do kraja pun gas sa ovom braćom”, ispričao nam je Jovan Ikić.

Lako je njemu da bude tako samouveren – on je srpski reprezentativac u američkom fudbalu.

Pred našom kamerom okupilo se sada već nekoliko momaka koji su jedan drugom davali reč.

“Šurenje! Ako nemaš jake ruke, možeš pasti i na prvoj i na poslednjoj prepreci. Kanap je najteži. A možeš i pasti i na sredini”, međusobno su se dopunjavali.

Oni su saglasni da je ovo najbolja organizacija Invictusa do sada.

“Deo staze je koncipiran na travi, deo na pesku i deo u vodu. Takmičari nekih pet puta ulaze i izlaze iz vode, pet puta prolaze kroz određene poligone. Na svakih sto metara je predoređeno da bude baš teška staza”, kazao je Rodić.

Dakle, ovde trka nije u "brzini nogu", mada je važno trčati između prepreka, već je trka u brzini savladavanja fizičkog napora na njima! Za svaki neuspeh morate da puzite, radite sklekove, burpije, medveđi hod… A to oduzima vreme i snagu dok gledate na sledeću “muku”. Možda je jedna od najgorih kazni “negativni minut”.

Obično tate dovode sinove na ovako čelične izazove, ali mi smo sreli i jednu mamu, Sanelu Ćormaković.

“Igrom slučaja se bavimo istim sportom. I sin i ja smo hokejaški golmani. On je do prošle godine trenirao, ja treniram i dalje, malo sam izgleda upornija od njega. Počeli smo da treniramo u Invictusu i onda smo samim tim počeli da dolazimo na trke. On je napunio 15 godina, pa je došao na fun trku, a sledeće godine će moći i u takmičarsku kategoriju”, kazala nam je i dodala da je trka izuzetno zahtevna.

Naravno, ništa ovo nije muka ovim takmičarima. Bilo ih je oko 800! Oni su uživali, družili se i organizovali su čak i žurku.

Mesta na postolju osvojile su sledeće dame: prva je Sara Petak, druga Helena Manić, a treća Anđela Krstić.

Momci su sledećim redosledom stali na tron: prvo mesto pripalo je Momčilu Maksiću, drugo Nemanji Stevanoviću i treće Darku Prokinu.

(Telegraf.rs)