Pitali smo naše stručnjake koja hrana je najgora za srce, želudac i starenje: Svako od nas pravi OVE greške

Loša ishrana, navike, fizička neaktivnost – sve to skupa može doprineti razvoju bolesti, ali i lošeg fizičkog zdravlja. U razgovoru sa našim stručnjacima postavili smo tri pitanja koja su važna za održavanje zdravlja i dobili konkretne odgovore - koja hrana je najgora za srce, želudac i starenje, te su oni imali jasan odgovor.

U podcastu "Zdravo sa Ivanom" koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, veliki broj stručnjaka govorio je o ovoj temi. Prema rečima dr Milene Pandrc, kardiologa sa VMA, hrana koja je najgora za srce je upravo ona koja se brzo razgrađuje.

Preporučujemo

"To je ultra-prerađena, gotova hrana koja se brzo razgrađuje u organizmu. To je prva i osnovna stvar koju ne bi trebalo praktikovati. Ipak, svesni smo da se to dešava, pa je ključno da takvi obroci budu sporadični i veoma retki. Generalno, ukoliko kod pacijenata postoji izbalansirana ishrana, taj 'greh' s vremena na vreme neće napraviti veliku štetu", objasnila je doktorka u podcastu "Zdravo sa Ivanom".

Problem nastaje kada nam se, kako ona dodaje, osnovna ishrana bazira na brzoj hrani.

"Tada se suočavamo sa opasnim trendom – zdravo ponašanje i svest nastupaju tek kada se pojave ozbiljne komplikacije. Ako čekamo zvaničnu dijagnozu da bismo redukcionom dijetom krenuli da lečimo predijabetes ili povišene masnoće, već smo u problemu. Tada problem otkrivamo u fazi kada je već nastupilo veliko oštećenje organskih sistema, a veliko je pitanje koliko je ono reverzibilno, odnosno povratno", istakla je ona.

Hrana koja je loša za želudac

Gastroenterolog dr Saša Perić objasnio je gostujući u podcastu "Zdravo sa Ivanom" koje namirnice najviše štete našem želucu i digestivnom traktu.

"To je sve ono što nam, nažalost, 'čini život lepim' – jako začinjena hrana, gazirana pića, velike količine belog testa i industrijskih slatkiša. To je osnova problema. Ipak, hrana treba da bude raznovrsna i umerena. Kada govorimo o ozbiljnim oboljenjima, poput karcinoma želuca, nauka i praksa su jasne. Primećeno je da osobe koje redovno unose hranu bogatu beta-karotenom (poput šargarepe) i velikim količinama vitamina C – što znači mnogo svežeg voća i povrća – imaju drastično manji rizik i ređe oboljevaju od karcinoma želuca. Ključ je, dakle, u ravnoteži i svesti pre nego što telo pošalje prve opominjuće signale", objasnio je gastroenterolog.

Hrana koja ubrzava starenje

O lošoj ishrani govorila je i prof. dr Svetlana Stanišić, doktor fizičke hemije, koja je pojasnila da treba biti svestan kako ishrana utiče i na zdravlje, ali i na fizički izgled.

"Ovde je reč o opasnoj kombinaciji dve stvari. Prva je ogroman višak štetnih materija. One se nalaze upravo u tom višekratno korišćenom ulju iz friteze, ali i u šećerima iz gaziranih sokova. Posebno je opasna fruktoza koja se dodaje čak i u instant žitarice, kao i visokofruktozni kukuruzni sirup koji je široko rasprostranjen u industriji. Ta fruktoza direktno podiže nivo lošeg holesterola, izaziva snažan oksidativni stres i uzrokuje masnu degeneraciju jetre. Unos ovakvih namirnica predstavlja ogroman stres za organizam. To je direktan napad sa jedne strane, dok sa druge strane imamo hroničan problem – potpuni izostanak zaštite organizma kroz zdravu ishranu", objasnila je u podcastu "Zdravo sa Ivanom" dr Stanišić.

(Telegraf.rs)