Otvoren skup "Građani na prvom mestu", cilj učešće građana u reformi javne uprave

Četvrta regionalna konferencija "Građani na prvom mestu" u okviru regionalne inicijative WeBER počela je danas u Beogradu, a programska direktorka Centra za evropske politike i tim lider inicijative Milena Mihajlović Denić izjavila je uoči otvaranja konferencije da je cilj inicijative da uključi građane i civilno društvo u proces reformi javne uprave.

Mihajlović Denić je istakla da regionalu inicijativu WeBER već deset godina podržava Evropska unija i pojedine njene članice.

Preporučujemo

"Danas i sutra u Beogradu održavamo četvrtu regionalnu konferenciju 'Građani na prvom mestu' u okviru regionalne inicijative Weber, koju evo već 10 godina podržavaju EU i pojedine članice. Cela poenta ove inicijative je bila da građane i civilno društvo uključimo u proces reformi javne uprave, čime pokušavamo da pomognemo da se glas građana čuje kada se dizajniraju nove usluge u administracijama, kada se pišu novi zakoni, nove politike, kada se donose ključne odluke koje utiču na život građana", naglasila je ona.

Kako je rekla, tokom deset godina uspešno je uspostavljena metodologija koja pomaže praćenje reformi u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana.

"Tokom deset godina uspostavili smo metodologiju kroz koju na svakih par godina pratimo reforme u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana, organizovali smo civilno društvo i okupili preko 200 organizacija u jednu platformu koja omogućava i učenje između organizacija civilnog društva, razmenu podataka, ali i komunikaciju i dijalog sa organima državnih i javnih uprava u regionu", objasnila je Mihajlović Denić.

Navela je da će se tokom dva dana konferencije razgovarati o načinima primene inovativnih metoda za uključivanje građana u dizajniranje javnih usluga.

"Danas i sutra na konferenciji razgovaraćemo o tome kako smo primenjivali neke inovativne metode da uključimo građane u dizajn javnih usluga, kako se uključuju građani u kreiranje javnih politika i koji su to WeBER nalazi koje države stoje bolje, koje stoje lošije, koje napreduju, a koje možda i nazaduju u pojedinim oblastima, u okviru reforme javne uprave koja predstavlja zaista jedan od temelja procesa evropskih integracija, jedan od ključnih političkih kriterijuma za članstvo u EU", rekla je Mihajlović Denić.

Vodeći istraživač inicijative WeBER Miloš Đinđić naveo je da su uprave na Zapadnom Balkanu su najbolji rezultat ostvarile u upravljanju javnim finansijama, što, kako je rekao, govori da su reformski poduhvati mogući.

"Uprave na Zapadnom Balkanu su najbolji rezultat ostvarile u upravljanju javnim finansijama, što govori da su reformski poduhvati mogući, odnosno da daju rezultate kad imate jasan institucionalni okvir i jasna pravila u određenoj oblasti, kao što su javne finansije. Treba istaći da veliki udeo takvog rezultata u regionu leži u činjenici da su državne revizorske institucije transparentne u svom radu i da redovno informišu građane", rekao je on.

Đinđić je dodao da pored najboljih rezultata u ovoj oblasti, postoje i značajni izuzeci.

"U pet od šest država, osim Bosne i Hercegovine, postoje posebni režimi javnih nabavki koje faktički stavljaju van snage sistemske zakone u ovoj oblasti, što utiče u velikoj meri na transparentnost i integritet sistema javnih nabavki, tako da, i pored najboljih rezultata, i dalje postoji dosta problema u oblasti javnih finansija, što je vidljivo iz samog rezultata", objasnio je on.

Prema njegovim rečima, digitalizacija i pružanje usluga u regionu nedovoljno napreduju poslednjih godina.

"Elektronske usluge, servisi, elektronska komunikacija sa upravama, elektronski potpisi i plaćanja uzimaju maha, sve su dostupniji. Međutim, ono što je evidentno u regionu je da pružaoci usluga, kad razvijaju nove ili modifikuju postojeće usluge, oni ni na koji način faktički ne uključuju građane u to kako bi usluge trebale da izgledaju i koje su njihove potrebe tako da, i u ovoj oblasti koja je tradicionalno posmatrana kao dobra već godinama unazad, i u našim istraživanjima i u istraživanjima drugih međunarodnih organizacija, postoji prostor za unapređenje", ocenio je Đinđić.

Dodao je da ceo region jako loše stoji u kreiranju javnih politika, usvajanju propisa i donošenju odluka.

"Ne postoje dosledni mehanizmi koji bi omogućili da zainteresovane strane, građani i javnost, uzmu učešće na jedan suštinski način. U svim upravama na Zapadnom Balkanu sprovedene su razne reforme, regulatorna reforma, pojednostavljivanje administrativnih postupaka, zatim uvođenje portala za online konsultacije i participaciju. Zakonski okvir postoji, uglavnom svuda, ali je on ili previše fragmentisan i kompleksan, ili se nedovoljno primenjuje, ili i jedno i drugo", naglasio je Đinđić.

Rekao je i da je još uvek potrebno uložiti dosta napora da bi se uključivanje građana i javnosti u donošenje odluka i kreiranje javnih politika dovelo na nivo koji daje rezultate.

(Telegraf.rs/Tanjug)