Da li je ovo najstarije selo u Srbiji? O njemu kruže neverovatne legende, jedna se vezuje za cara Konstantina

Šarbanovac ove godine, u okviru manifestacije "Dani Šarbanovca 2026" proslavlja velike jubileje, 2.500 godina postojanja sela i 550 godina od prvog pominjanja imena sela Šarbanovac.

Šarbanovac je najstarije sokobanjsko selo i ova tvrdnja je potkrepljena dokazima i istorijskim činjenicama, tvrdi Slaviša Đokić, rođeni Šarbanovčanin i hroničar sela.

Preporučujemo

"Sve je počelo u dvorištu Nikole Bogdanovića, 1934. godine, kada su kopani temelji za štalu. Tada je otkopano nekoliko grobova, sa skeletima, i pronađeno više komada bronzanog nakita. Vlasnik Nikola se obratio tadašnjem šarbanovačkom učitelju Miljku i zajedno su obavestili nadležne u banji. Predmeti od bronze su tada preuzeti i danas se nalaze u Istorijskom muzeju u Nišu. Predstavljaju jednu od kompletnih zagrobnih zbirki keltskog nasleđa iz V veka pre nove ere i taj podatak govori da je selo Šarbanovac staro više od 2.500 godina" ističe Đokić, piše Banjski žurnal.

U nevelikom dvorištu još uvek stoji stara štala. Iznad nje je prelepa stara kuća sa podrumom, pored pomoćna zgrada, ambar. Temelji su urađeni od kamena, savršeno isklesanog rukama samih nekadašnjih vlasnika koji su, po Slavišinom kazivanju bili vrsni majstori.

"Po popisima Vidinskog sandžaka, iz turskih teftera, 1476. godine prvi put je Šarbanovac pomenut sa ovim imenom. Pre toga je 1455. godine pominjano selo, ali sa drugim imenima. Zahvaljujući tom podatku iz turskih teftera, Šarbanovac ove godine proslavlja 500 godina od prvog zvaničnog pominjanja sela sa ovim imenom", kaže Slaviša.

Pored istorijskim činjenicama, meštani se ponose i pričama koje se prepričavaju i prenose s kolena na koleno, generacijama unazad. Priče kažu da je atar sela nekada davno bio lovište cara Konstantina.

"Po priči našeg meštanina Nikole Pavlovića, Trebič je bio grad u kom je živela carica Jelena, majka cara Konstantina. Te priče datiraju iz vremena mnogo pre nego što su rađena istraživanja kod Trebičke česme koja su potvrdila postojanje naselja. Prostor sadašnjeg sela bio je jelensko lovište grada Trebiča, a jelen na vlaškom je "šarb", tako da smo mi, ustvari, Jelenovac. U našem ataru postoji brdo koje se zove Kostadinovica, jer kod nas se nije govorilo Konstantin nego Kostadin, odmah pored njega je Jelenja bara sa bunarom velike dubine a na 800m nadmorske visine, za koji se ne zna ko ga je kopao i kada. Pa opet mesto Jelen, sve povezano sa ovim imenom" objašnjava Đokić.

U samom centru sela su dve stare zgrade, ali ipak iz bliže istorije sela. Jedna je stara osnovna škola, a druga je zgrada nekadašnjeg otkupnog mesta i seoske prodavnice. Meštani su staru zgradu škole sačuvali adaptacijom u novi prostor. Sada je tu prostorija za zajednička seoska dešavanja, proslave, slavlja, druženja, prostorija seoske ambulante, kompletno opremljena i mini kuhinja sa toaletnim prostorom. Drugu zgradu preuređuju za potrebe Seoskog muzeja.

Slaviša Đokić je zaljubljenik u svoje selo. U njegovu prošlost, istoriju, prirodu…Godinama unazad istražuje, beleži, priča sa meštanima, arheolozima, istoričarima, sluša, prikuplja sve podatke koje se tiču Šarbanovca… I na terenu i u bibliotekama, u muzejima i istorijskim arhivima…Tako je pripremio ogromnu građu za hroniku sela.

"U pripremi je monograija sela gde će to sve biti objavljeno, sređeno i uređeno, sa fotografijama i sa navedenim istorijskim izvorima koji potvrđuju priču."

I dok monografija ne izađe iz štampe, Žurnal Banjski će, zajedno sa Slavišom, pričati priču Šarbanovca, najstarijeg sokobanjskog sela.

(Telegraf.rs/Banjski žurnal)