Zabluda u koju svi veruju! Ocena sa polugodišta se NE RAČUNA ovako: Otkriveno kako se STVARNO zaključuju ocene

Sa dolaskom juna i završetkom školske godine, u domovima osnovaca raste napetost, a jedno od glavnih pitanja koje muči i đake i njihove roditelje jeste - koja će ocena na kraju biti u svedočanstvu? Iako vlada uvreženo mišljenje da je ocena sa polugodišta presudna, ili da se ocene iz prvog i drugog dela godine jednostavno "saberu pa podele sa dva", zakonska regulativa je jasna, ali neretko izaziva zabunu.

Prema važećem Pravilniku o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, sistem je vrlo precizan. Član 7 ovog Pravilnika jasno definiše pravila.

Preporučujemo

- Zaključna ocena iz predmeta utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta, na osnovu svih pojedinačnih ocena koje su unete u dnevnik od početka školske godine, a u skladu sa zakonom.

Ono što roditelje najčešće buni jeste uloga ocene sa polugodišta u konačnom skoru. Pravilnik eksplicitno naglašava da ta ocena ne figurira kao zaseban broj u finalnom računu.

- Zaključna ocena na polugodištu ne uzima se u obzir prilikom utvrđivanja aritmetičke sredine iz stava 10. ovog člana, na kraju drugog polugodišta.

O tome kako ovaj proces izgleda u praksi i šta računica zapravo predstavlja, za Telegraf objašnjava Mirjana Gašić iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

- Pravilnik o ocenjivanju je zakonski dokument koji je vrlo jasan u tome kako se izvodi zaključna ocena. Ona se izvodi kao aritmetička sredina svih ocena koje su date tokom školske godine, ne uzimajući u taj zbir samo izvedenu zaključnu ocenu u prvom polugodištu. Praktično, elektronski dnevnik automatski obračunava srednju ocenu koja je minimum koja učeniku može biti zaključena. Šta to znači minimum? Ako učenik ima prosek 3,52, to će značiti da njemu mora biti po pravilniku o ocenjivanju zaključena ocena vrlo dobar četiri. Ali takođe, Pravilnik pruža mogućnost nastavniku da kao zaključnu ocenu izvede najvišu ocenu koja je upisana u toj rubrici, ako ta najviša ocena opisuje vrlo kvalitetan rad učenika - rekla je ona.

U praksi, roditelji često postavljaju pitanje. Šta se dešava ako je dete drastično popravilo uspeh? Na primer, ako je u prvom polugodištu iz nekog predmeta bilo malo slabije, imalo dvojke i trojke, a u drugom polugodištu dobijalo četvorke i petice, koja bi onda ocena bila na kraju godine?

- Aritmetička sredina. Sam dnevnik izbaci zbir svih tih ocena i prosečna ocena koja se pojavi u dnevniku pored detetovog imena, to je ta ocena koja je zakonom propisana minimalna koja mu može biti zaključena. Može viša, ali to je sada na proceni kolege koji treba datu ocenu da izvede. Dakle, ako učenik ima četiri dvojke, ukupan njihov zbir je osam, iz prvog polugodišta, i u drugom polugodištu ima četiri petice, njihov zbir je 20, to se 28 deli sa osam. Gde će učenik imati zaključnu ocenu, tu je prosek 3,5, i učeniku će biti zaključena četvorka - rekla je Gašić.

Da bi se izbegla bilo kakva nagađanja, Pravilnik je postavio jasne matematičke granice ispod kojih se ne može ići prilikom zaključivanja. Izuzimajući prvi razred, gde je ocena opisna, za učenike od drugog do osmog razreda važe sledeći zakonski okviri.

- Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik, ne može da bude manja od:

odličan (5), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena najmanje 4,50;

vrlo dobar (4), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 3,50 do 4,49;

dobar (3), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 2,50 do 3,49;

dovoljan (2), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena od 1,50 do 2,49.

nedovoljan (1), ako je aritmetička sredina svih pojedinačnih ocena manja od 1,50.

Takođe, važno je napomenuti da postoji i gornja granica, odnosno zaštitna mera.

- Zaključna ocena za uspeh iz obaveznog predmeta i izbornog programa drugi strani jezik ne može da bude veća od najveće pojedinačne ocene upisane u dnevnik, dobijene bilo kojom tehnikom provere znanja - jasno stoji u Pravilniku.

Na kraju, iako elektronski sistem precizno računa prosek, konačnu reč i verifikaciju daje škola, a nezadovoljni zakonskim procedurama imaju pravni lek, jer kako se navodi na kraju ovog člana Pravilnika.

- Učenik, njegov roditelj ima pravo da podnese prigovor u skladu sa Zakonom.

(Telegraf.rs)