Skandal kakav skoro nije viđen: Zoran Ćirjaković 5. gimnaziju nazvao "vulkanom zla", a đake "malim g**nima"!

Profesor, istoričar i publicista Zoran Ćirjaković poslednjih dana našao se u fokusu javnosti, a nakon što je u podkastu "Albatros" autora Nenada Zorića, žučno i ne štedeći reči "opleo" po Petoj beogradskoj gimnaziji u Beogradu. Ćirjaković je, vidno uzurujan, nazvao Petu beogradsku gimnaziju "vulkanom zla". Mnogi koji su gledali podkast napisali su u komentarima da vrhuncem smatraju to što je Ćirjaković i učenike koji pohađaju ovu gimnaziju nazvao "malim go**ima.

Oštre i vulgarne reči i dalje su tema u javnosti, a udruženje alumnista ove obrazovne ustanove "Zvono" brzo se oglasilo i osudilo njegovo pogrdno izražavanje o školi.

Preporučujemo

Reči profesora Ćirjakovića iz podkasta prenosimo u celosti: 

"Peta beogrdadska gimnazija, to je najveće zlo u Srbiji koje Vučić ne može da ukine. Je l' shvataš da ti ne bi mogao da predaješ tamo zbog naglaska. Ja to provereno znam. Nijedan predmet. Da ne bi mala g**na čula nepravilan govor. To je da se sruši sa zemlje takva gimanzija. To je vuklan najvećeg zla u Srbiji koje nažalost postoji i neuništivo je", kazao je profesor Ćirjaković gostujući u pomenutom podkastu.

Kako se navodi u saopštenju uduženja "Zvono", Ćirjaković je u podkastu izneo niz uvreda na račun škole, nazvavši je „vulkanom zla” i „najvećim zlom u Srbiji”, dok je učenike ove gimnazije oslovio pogrdnim imenom.

Naglašavaju još da se ovakve izjave mogu razumeti isključivo kao govor mržnje koji je uznemirio članove zajednice. Oni podsećaju da je Peta beogradska gimnazija, prema broju osvojenih medalja na takmičenjima, najuspešnija obrazovna ustanova u Srbiji u 21. veku, te da je iznedrila stotine ličnosti koje su dale doprinos društvu.

Nakon Ćirjakovićevog gostovanja u podkastu oglasio se i predsednik Upravnog odbora udruženja "Zvono", Branko Čečen koji je istakao da je istinski neverovatno da neko izgovori tako nešto, ali i upozorio da još veći problem što je autor podkasta takav uvredljiv materijal postavio na internet, kao i što smatra da nema potrebe da ga ukloni.

Telegraf.rs kontaktirao je profesora Ćirjakovića u želji da nam prokomentariše celokupnu situaciju, ali on nije želeo da se oglašava ovim povodom, odnosno da daje svoj komentar.

Blokade i smene u školi

Podsetimo, Peta beogradska gimnazija bila je u samom centru pažnje javnosti zbog višemesečne krize, učeničke blokade škole i smene rukovodstva.  Sve je počelo sredinom oktobra kada su učenici Pete beogradske gimnazije stupili u potpunu fizičku blokadu škole. Đaci su se zaključali unutar zgrade, nastava je bila obustavljena, a podržao ih je i deo roditelja i profesora.

Oni su tada tražili hitan opoziv novoimenovane v.d. direktorke Danke Nešović, vraćanje na posao otpuštenih profesora kojima prethodno nisu produženi ugovori, konstituisanje legalnog Školskog odbora i izbor novog direktora isključivo iz redova kolektiva same gimnazije.

Kriza je počela zvanično da se raspetljava krajem februara. Dotadašnja v.d. direktorka Danka Nešović zvanično je napustila školu i prešla u Ministarstvo prosvete na funkciju pomoćnika ministra.

Na mesto novog v.d. direktora Pete beogradske gimnazije postavljen je Ognjen Mrvaljević, čime je situacija u školi počela da se normalizuje nakon meseci tenzija.

Ko je Zoran Ćirjaković?

Zoran Ćirjaković, rođen u Beogradu 1965. godine, predstavlja jednu od najkompleksnijih i najkontroverznijih ličnosti na savremenoj javnoj sceni Srbije. Tokom protekle tri decenije prešao je put od elektroinženjera i ratnog izveštača uglednih svetskih medija, preko univerzitetskog predavača, do publiciste čiji stavovi redovno polarizuju javnost.

Iako je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, Ćirjaković je životni poziv pronašao u novinarstvu i politikologiji. Karijeru započinje devedesetih godina prošlog veka, prvenstveno kao fixer (prevodilac i logistička podrška) za strane novinare, da bi ubrzo i sam počeo da izveštava sa eks-yu ratišta (Bosna i Hercegovina, Kosovo i Metohija) za renomirane svetske listove poput Newsweek-a i Los Angeles Times-a.

Kasnije se profilisao kao spoljnopolitički novinar i komentator domaćih medija (NIN, B92, Politika, Vreme), donoseći reportaže iz kriznih područja podsaharske Afrike, Azije i Latinske Amerike. Magistrirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, usmerivši svoja interesovanja ka interkulturalnim komunikacijama i konceptu "alternativnih modernosti".

Od 2008. godine, Ćirjaković postaje prepoznatljiv kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije (FMK) u Beogradu, gde je studentima predavao predmete u vezi sa globalizacijom, medijima i komunikologijom. Na ovoj poziciji proveo je više od decenije, važeći za profesora sa autentičnim terenskim iskustvom koji je držao i specijalizovane seminare o izveštavanju iz opasnih i kriznih okruženja.

Međutim, njegov angažman na FMK-u završio se u senci oštrih javnih sukoba. Sredinom 2019. godine, grupa novinarki, aktivistkinja i profesorki uputila je otvoreno pismo javnosti i upravi fakulteta, optuživši Ćirjakovića za dugogodišnji progon, seksističke uvrede i targetiranje na društvenim mrežama i sopstvenom blogu. S druge strane, deo javnosti i kolega branio je Ćirjakovića, tvrdeći da je reč o politički motivisanom "linču" i pokušaju ućutkivanja. Nakon ove eskalacije, Ćirjaković je napustio poziciju predavača na FMK-u, što se u delu javnosti često navodi kao jedan od prvih primera takozvane "kulture otkazivanja" (cancel culture) u Srbiji.

(Telegraf.rs)