Vitezovi ponovo zauzeli Dunav: Jedan vikend u Golupcu i povratak u vek bez interneta i milosti!

Golubac je ovog vikenda ličio na mesto gde se istorija napila medovine, sela na konja i odlučila da još malo ostane među živima. Dok je Dunav lenjo tekao ispod tvrđave, a sunce pržilo kamen i travu, obala se pretvorila u neku čudnu vremensku pukotinu. Nije bilo potrebno mnogo mašte. Dovoljno je bilo zatvoriti oči na trenutak i već ste mogli da čujete topot konja, zveket čelika i galamu iz krčme u kojoj se odavno ne plaća karticom.

Preporučujemo

Tradicionalni "Dan srednjeg veka", koji organizuju Turistička organizacija Golubac i udruženje "Beli Orlovi", pretvorio je ovaj gradić na Dunavu u živopisnu pozornicu na kojoj se mešaju istorija, miris pečenja, dim iz logorske vatre i lica ljudi koji su makar na jedan dan pobegli iz 21. veka. Tu su vitezovi u oklopima koji izgledaju kao da su upravo sišli sa nekog bojnog polja iz vremena despota Stefana. Tu su masivni šlemovi, mačevi od kojih bi zabolela ruka svakog modernog čoveka naviklog na tastaturu i telefon, štitovi, streličari, zanatlije, sokolari i gomila radoznalih klinaca koji prvi put u životu shvataju da istorija nije samo dosadna lekcija između dve kontrolne vežbe.

Između tezgi sa rukotvorinama i poljskih krčmi, gde se služe pića po starim recepturama, sve miriše na neku izgubljenu Evropu. Nema plastike, nema notifikacija, nema algoritama. Samo drvo, koža, čelik i ljudi koji su odlučili da se ozbiljno posvete nečemu što većina smatra ludim hobijem. A možda baš od takvih ludaka i nastaju najbolje priče.

"Beli Orlovi" postoje zvanično od 2010. godine, mada je sve počelo mnogo ranije, kada je nekoliko zaljubljenika u srednji vek rešilo da svoju opsesiju pretvori u nešto ozbiljnije.

- Mi smo udruženje za očuvanje starih zanata i veština. Pre nego što smo se registrovali, godinama smo bili samo grupa entuzijasta koji vole srednji vek. Danas iza nas stoje stotine festivala po Srbiji, regionu i svetu. Rekonstruišemo srednji vek onakav kakav je bio kod nas. Ovde možete da vidite mačevanje, streličarstvo, sokolarstvo, kožarske zanate, okloparstvo, kovanje noževa i mačeva, pravljenje različitih pića, razne radionice i poljske krčme. U Golupcu smo se okupili da ljudima pokažemo kako je izgledao jedan mali srednjovekovni kamp, kako su živeli plemići, ali i obični gospodari - priča za Telegraf Ognjen Kosorić.

Foto: Telegraf

I dok se u svetu priča o veštačkoj inteligenciji, humanoidnim robotima i virtuelnim putovanjima, ispod golubačkih zidina grupa ljudi i dalje veruje u nešto mnogo starije: da se čovek najbolje oseća kada oko njega pucketa vatra, kada se iz korica izvlači mač i kada se istorija ne čita iz knjige, već živi. A Golubac? On je još jednom pokazao da nije samo tvrđava na razglednici. Već mesto gde se, makar na jedan vikend, vreme zbuni i zaboravi u kom veku zapravo živimo...

(Telegraf.rs)