Izmene zakona o presađivanju organa u Skupštini – kraće liste čekanja ili nove pravne nedoumice

U skupštinskoj proceduri nalaze se izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, kojima se nakon pet godina pravne praznine ponovo uređuju uslovi za transplantacije sa umrlih lica. Dok nadležni uveravaju da će nova rešenja unaprediti sistem, stručna javnost upozorava na sporne odredbe o rangiranju članova porodice i prebacivanju tereta odlučivanja na njih.

Ustavni sud Srbije je još u maju 2021. godine pojedine odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa proglasio neustavnim, ostavivši rok od šest meseci da se nedostaci otklone.

Preporučujemo

Kako se to do danas nije dogodilo, Srbija već pet godina funkcioniše u stanju pravne praznine kada je reč o takozvanim kadaveričnim transplantacijama – uzimanju organa sa pacijenata kod kojih je utvrđena moždana smrt.

O tome šta donose predložene izmene, kako će izgledati uvođenje registra davalaca i nedavalaca, ali i zbog čega su predložena rešenja o ulozi porodice problematična, za emisiju U središtu pažnje Prvog programa Radio Beograda je govorio pravnik i stručnjak za ljudska prava Vladica Ilić.

Pet godina bez zakonskih okvira i uloga novih registara

Dosadašnja praksa se, prema Ilićevim rečima, oslanjala na interne i neobjavljene instrukcije Ministarstva zdravlja, što je sa stanovišta prava neodrživo za ovako osetljivu oblast. Aktuelni predlog zakona sada donosi krupnu promenu u načinu na koji se građani izjašnjavaju o doniranju organa nakon smrti.

"Predlog zakona kaže da će građani moći da izjave ne samo da ne žele da budu donori, već i da žele to da budu. To je vrlo važno i pozitivno, jer se na taj način potpunije poštuje sloboda svakog pojedinca da odluči o sudbini svog tela nakon smrti," objašnjava Ilić.

Ukoliko građanin za života jasno zapiše svoju volju u registar davalaca ili nedavalaca, stvar bi morala biti jasna – u tim slučajevima porodica više ne bi trebalo da ima ulogu u odlučivanju, a svaka osoba zadržava pravo da svoju odluku u bilo kom trenutku opozove ili promeni.

Sporno rangiranje porodice – čuvari volje ili donosioci odluka

Glavne zamerke struke odnose se na situacije u kojima se građanin za života uopšte nije izjasnio. Predlog zakona u tim slučajevima predviđa uvođenje striktnih "porodičnih redova" po kojima se traži saglasnost: prvi red čine punoletna deca, drugi supružnici ili vanbračni partneri, treći roditelji, a četvrti braća i sestre.

Ilić upozorava da ovakvo kruto rangiranje može stvoriti ozbiljne probleme u praksi i usporiti hitne procedure transplantacije.

"Možete imati situaciju da punoletna deca, koja su u prvom redu, uopšte ne žive sa umrlim licem, već decenijama borave u inostranstvu i nemaju pojmu kakva je bila njegova volja. To su izuzetno teške situacije kojima bi zdravstveni radnici sada morali da se bave i da ih utvrđuju," ističe sagovornik Radio Beograda.

Dodao je da je prema međunarodnim dokumentima, poput Protokola uz Konvenciju o ljudskim pravima i biomedicini, uloga porodice isključivo da bude "čuvar volje" preminulog, a ne da samostalno donosi autonomne odluke.

Predlog struke: Ukidanje krutih porodičnih redova i uvođenje fleksibilnijeg modela.

Krajnja instanca: Ako porodica ne zna ništa o stavu preminulog ili porodice nema, kao poslednje pravilo trebalo bi da važi princip pretpostavljene saglasnosti.

Između javnog zdravlja i tabu teme – kako podići svest građana

U Srbiji trenutno između 1.200 i 1.300 pacijenata čeka na najvažniji poziv u životu – presađivanje bubrega, srca, jetre ili rožnjače.

Ipak, tema doniranja organa u javnosti je i dalje prilično tabuizirana, a predlog zakona predviđa da se građani mogu izjasniti samo kod izabranog lekara ili u Upravi za biomedicinu.

Udruženja pacijenata predlagala su znatno širi i dostupniji sistem informisanja i izjašnjavanja koji ne bi vršio pritisak na građane, već bi delovao kao podsetnik.

Kako objašnjava Vladica Ilić, "adekvatnije bi bilo da se građanima pruži pisano obaveštenje o njihovim pravima kada vade lična dokumenta – ličnu kartu, pasoš, vozačku dozvolu – ili putem portala eUprava i QR kodova, kako bi svako mogao u miru da razmisli, informiše se i donese odluku iz svog doma".

Skupštinska rasprava o ovim rešenjima se nastavlja, a primena u praksi pokazaće da li će novi zakonski okvir uspeti da pomiri javnozdravstvene potrebe i pravo na privatnost građana.

(Telegraf.rs/RTS)