Srbi danas slave veliki praznik: Jedna stvar je strogo zabranjena, a mnogi je i dalje krše

Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svete apostole Vartolomeja i Varnavu. U srpskoj tradiciji ovaj dan ima posebno mesto.

Za razliku od velikih crkvenih praznika koji okupljaju mase u hramovima, ovaj datum živi tiše – u senkama sećanja na običaje vezane za prirodu, zemlju i strahopoštovanje prema silama koje su se nekada smatrale višima. Upravo zato je Vartolomej savršen primer spoja hrišćanskog nasleđa i narodne mitologije.

Preporučujemo

Ko su bili Vartolomej i Varnava?

Vartolomej, poznat i kao Natanailo iz Jevanđelja po Jovanu, bio je jedan od dvanaestorice apostola.

Prema predanju, propovedao je hrišćanstvo u Aziji, Indiji i Jermeniji. Legenda kaže da je njegovom molitvom umrtvljena ogromna zmija koju su tadašnji neznabošci obožavali, i da je iscelio ćerku jermenskog cara – što ga je, nažalost, koštalo života.

Varnava, iako nije bio među dvanaestoricom, nosi status apostola.

Bio je bliski saradnik apostola Pavla i jedan od prvih propovednika hrišćanske vere među nejevrejskim narodima.

Njih dvojica su u tandemu osnivali prve hrišćanske zajednice i širili novu religijsku poruku u vreme kada to nije bilo ni lako, ni bezbedno.

Praznik prirode i uzdržanosti

Vartolomej je, u narodnom tumačenju, zaštitnik useva, a dan posvećen njemu označen je strogom zabranom rada na njivama.

Posebno se izbegava oranje, a veruje se da onaj ko na ovaj dan „dira zemlju“ rizikuje gnev u obliku oluje, grada ili poplave.

Deci se, u nekim krajevima, brani da se kupaju u rekama ili penju po drveću – kako bi izbegla nezgode koje se povezuju sa „narušavanjem“ prirodnog reda.

Ovaj dan nosi i tiho podsećanje na balans između čoveka i prirode, obavezu odmora, ali i skromnosti. Ne mora se postiti, ali se preporučuje molitva, zahvalnost i uzdržanost – bilo u rečima, bilo u delima.

Lokalna boja praznika

U zavisnosti od kraja, običaji se razlikuju. Negde se praznik slavi uz manja okupljanja i tihu molitvu, dok se drugde uopšte ne spominje. Ipak, ostaje zanimljivo da se kroz vekove praznik održao i kao simbol narodnog kalendara – jednog koji prepoznaje ritam prirode, zna kad je vreme za rad, a kad za stajanje.

(Telegraf.rs)