Rekordan broj gnezda RODA u ovom gradu u Srbiji, prednjačimo u celoj Evropi: Prizor koji ostavlja bez daha

Svetski dan roda obeležava se danas, a Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) tim povodom je saopštilo da najveća kolonija belih roda u Srbiji i jedna od najvećih u Evropi nastavlja da raste na nedovršenom objektu pored auto-puta u Novom Sadu i ove godine broji 75 aktivnih gnezda.

Na ostacima betonskog objekta pored auto-puta u Novom Sadu juče je završeno snimanje i kartiranje kolonije belih roda (Ciconia ciconia), tokom kojeg je utvrđeno prisustvo čak 75 aktivnih gnezda, a taj prirodni fenomen predstavlja najveću koloniju belih roda u Srbiji i jednu od najvećih ikada zabeleženih u Evropi.

Preporučujemo

Prema dostupnim podacima, veća je samo kolonija u gradu Alfaro na severu Španije, gde je zabeleženo oko 120 gnezda.

Razvoj novosadske kolonije prati se od 2014. godine, kada je na betonskoj konstrukciji nedovršene zgrade pronađeno prvo gnezdo i od tada broj roda neprestano raste, pretvarajući ovu neobičnu građevinu u jedinstveno utočište za jednu od najprepoznatljivijih ptica Srbije.

ovo 300 mladunaca, koji ovde stasavaju pred svoje prvo veliko putovanje ka zimovalištima u podsaharskoj Africi.

Kako navode, dužina selidbenog puta koji rode pređu je oko 12.000 kilometara u jednom smeru, a dok to dugo i iscrpno putovanje traje, rode bivaju izložene raznim opasnostima, pa često i stradaju.

Ukazuju da su rode ugrožene usled gubitka povoljnih vlažnih i travnih staništa, krivolova, te sudara i kratkih spojeva sa električnim vodovima, a mlade rode su naročito ugrožene, jer se ne vraćaju u svoje gnezdilište u prve dve godine, odnosno dok ne dostignu polnu zrelost.

Tokom te dve godine one uglavnom lutaju po Africi, samo jedna od deset mladih roda uspeva da se vrati na mesto izleganja nakon tri godine.

Uroš Stojiljković iz DZPPS-a kaže da je obaveza svih da se ova kolonija u Novom Sadu očuva kao velika prirodna vrednost.

"Fascinantan prizor tolikog broja belih roda u gnezdima na jednom mestu postaje još fascinantniji kada znamo koliki put rode prelaze da bi se ovde gnezdile i koje sve opasnosti izbegnu one koje uspešno dođu", poručio je Stojiljković.

Dodao je da kolonija od 75 gnezda pokazuje koliko je priroda sposobna da se prilagodi čoveku, ali i koliko je čovek dužan da sačuva ono malo prirodnih staništa koja su joj preostala.

(Telegraf.rs/Tanjug)