"Roditelji su nam ratovali da nas ne zovu Bosancima": Jedna objava izazvala žestoku raspravu među Srbima

Pitanje identiteta, porekla i odnosa prema istoriji oduvek je izazivalo snažne emocije među Srbima, bez obzira na to gde žive. Ponos, prkos i inat duboko su utkani u nacionalni karakter, pa neretko upravo takve teme prerastaju u žustre rasprave i podele.

Jedna takva polemika ovih dana razvila se na društvenim mrežama, nakon što je jedan korisnik izneo stav o identitetu Srba iz Bosne i Hercegovine i njihovom odnosu prema nazivu "Bosanci". Njegova objava izazvala je veliki broj reakcija, a u komentarima su se nizala različita mišljenja, lična iskustva i pogledi na istoriju i nacionalni identitet.

Preporučujemo

"Zašto Srbi iz Republike Srpske ne vole kada ih Srbi iz drugih krajeva nazivaju Bosancima", upitao je na početku, a potom je obrazložio svoj stav.

"Imam osećaj kao da Srbi iz Bosne ne znaju svoju istoriju. Prvi naziv Republike Srpske je bio Republika Srpska Bosna i Hercegovina. Bosna je oduvek bila srpska država kao što je to bila Crna Gora. Do sad nisam primetio da se Crnogorci ljute na to što ih nazivamo Crnogorcima. I samim tim kada kažete mi nismo Bosanci, mi smo Srbi, odričete se srpskog dela istorije. Ovde u Vojvodini žive porodice koje su došle posle 1945., i nikad nisu imali problem da se nazivaju Bosancima, bez toga da se odriču srpskog porekla", zaključio je.

Njegove reči izazvale su lavinu komentara. Dok su jedni podržali njegov stav, drugi su izneli potpuno drugačije viđenje ovog pitanja.

"Crnogorci se ljute kad ih nazoveš Srbima, Srbi iz Srbije kad ih nazoveš Srbijancima, a Srbi iz Bosne Bosancima... Ludo, burazeru, ludo."

Na ovu konstataciju nadovezao se još jedan korisnik.

"Kao Srbin iz Crne Gore, ljutim se kad me zovu Crnogorac. Šta je Crnogorac? To nije etnička grupa. Nema svoj jezik. Crnogorski Srbi imaju bogatu kulturu, ali Crnogorci odvojeno nemaju ništa sem mafiju. Brate moj, nemoj da generalizuješ, preko 30 posto Crne Gore sami sebe zovu Srbi."

Pojedini učesnici rasprave istakli su da je ovo pitanje teško odvojiti od političkog i istorijskog konteksta, pa su pokušali da objasne zbog čega deo Srba iz Republike Srpske odbacuje naziv "Bosanci".

"Zato što su nam roditelji ratovali pet godina i ginuli da nas ne zovu Bosancima. Stvar je komplikovanija. Ako pristanemo biti Bosanci, više ne pišemo srpski nego bosanski, ne pričamo srpski nego bosanski, ne čuva nas srpska nego sarajevska policija itd. Da se razumemo, devedesete su žalostan događaj i prošlost ne može da se promeni. Možemo samo napred i to bez stajanja vremena. A Bosanac/bosanski Srbin/Srbin iz Bosne/Srbin je ponajmanji problem koji ova država ima. Kamo sreće da je to jedina stvar koja nas čini crnom rupom Evrope, lako bismo za to. I da, ako se iko pita jesmo li za to da se odvojimo iz Bosne, ne. Pogotovo ne da se pripojimo Srbiji. Ne mogu da pričam za čitav narod, ali to je moje mišljenje i mnogih mojih poznanika. Volim Bosnu ali ne volim način na koji Bosna funkcioniše i ljudi koji su ok sa svim jer "ćuti dobro ne, može gore od ovog".

Na kraju, deo učesnika rasprave osvrnuo se i na verski aspekt ovog pitanja.

"Zato što se podrazumeva da kad kažes "Bosanac" automatski se misli da si Musliman!"

Naizgled jednostavno pitanje pretvorilo se u raspravu koja je otvorila mnogo dublje teme, od istorije i nacionalnog identiteta do politike i vere. Sudeći po hiljadama reakcija, ova polemika još jednom je pokazala da su upravo ovakve teme među onima koje najviše dele javnost na Balkanu.

(Telegraf.rs)