Otac desetoro dece otvorio lokal u Beogradu, glavni majstor ima samo 17 GODINA: Osmislili Piton pitu!

U beogradskom naselju Altina, tamo gde se brzi ritam prestonice polako uliva u mirnije porodične kvartove, vazduh već godinu dana miriše na tradiciju, dom i detinjstvo. U moru modernih lokala brze hrane, izdvojilo se jedno mesto koje nudi samo jednu vrstu proizvoda, ali u nju ulaže čitavo svoje postojanje. To su pite. Ručno rađene, slojevite, napravljenje od uspomena i starog kulinarskog nasleđa. Ipak, ono što svakog prolaznika najpre privuče i izmami mu osmeh na lice jeste neobičan, simpatičan i zvučan naziv ovog lokala - "Piton pita".

Simbolika moći i igra rečima: Zašto baš "Piton pita"?

Ime ovog lokala nije plod slučajnosti, već topla, duhovita i duboko promišljena priča koja stoji u samom centru ovog porodičnog biznisa. Vlasnik lokala, srećni otac desetoro dece, čovek je koji gaji neizmernu ljubav prema srpskom jeziku i književnosti. Kada se donosila odluka o nazivu, sve se nekako prirodno poklopilo kroz igru reči i simboliku.

Kako u lokalu rade isključivo muškarci, osnivači su želeli da se poigraju sa samom rečju "pita", koja je u ženskom rodu. Razmišljali su kako bi se ta kraljica trpeze zvala da je muškog roda - i tako je rođen "Piton". Pored ove jezičke dosetke, piton je u tradiciji i mitologiji oduvek bio simbol moći i snage, što oslikava ambiciju ove porodice da stvori proizvod vrhunskog kvaliteta. Na kraju, tu je i ona očigledna, vizuelna sličnost: kada se domaća pita znalački razvuče, napuni najfinijim sastojcima i savije u krug, ona svojom dužinom i oblikom neodoljivo podseća na ovu moćnu zmiju. Ova šarmantna šala na račun reči "pita" postala je njihov zaštitni znak.

Sedamnaestogodišnji majstor sa peticom iz kuvarstva

Iza svakog uspešnog lokala stoje ruke koje stvaraju magiju, a u "Piton piti" te ruke pripadaju sedamnaestogodišnjem Luki Šušnjaru. Luka je redovan učenik, dobar đak, ali pre svega - glavni majstor u kuhinji. Dok njegovi vršnjaci slobodno vreme provode na telefonima ili u kafićima, ovaj mladić balansira između školskih obaveza i užarene pekarske peći, nastavljajući očevim stopama.

Luka nam je sa ponosom i skromnošću ispričao kako izgleda njegov svakodnevni život i rad u lokalu.

- Ja sam glavni majstor lokala. Mi pravimo pite koje su rađene na margarinu. Imamo u ponudi slane i slatke pite, od slanih pravimo pite sa junetinom, pečurkama, sirom i krompirom, a od slatkih pitu sa bundevom, kombinaciju borovnice i vanile, kombinaciju višnje, lešnika i čokolade - kaže Luka za Telegraf.rs.

Njegov dan traje duže nego kod većine tinejdžera, ali umor se ne vidi na njegovom licu. Pokreće ga jasna vizija i ljubav prema porodici. O tome kako uspeva da uskladi sve obaveze, Luka ima sjajno objašnjenje.

- Kad idem pre podne u školu, popodne provodim u lokalu i obrnuto. Tata i ja radimo u lokalu, on je otvorio, a ja sam glavni majstor. Ponekad nam pomažu braća i sestre. Ja imam petoricu braće i četiri sestre - navodi Luka.

Zanimljivo je da Luki u školi isprva niko nije verovao da je upravo on taj koji drži oklagiju i stvara najukusnije pite u kraju. Da bi ih ubedio, Luka je odlučio da stvar uzme u svoje ruke, pa im je napravio pitu i poslužio profesore i drugove. Od tog dana, njegova petica iz kuvarstva ostala je nepoljuljana.

Zavet tradiciji

Suština ove tople priče leži u apsolutnoj vernosti korenima. U "Piton piti" se koriste stari recepti, najvećim delom poreklom iz Bosne i Hercegovine - kolevke najboljih pita na Balkanu. U vremenu kada industrijska proizvodnja preuzima primat, a veštački dodaci menjaju autentične ukuse, ova porodica je donela čvrstu odluku da je njihov recept je svetinja i nikada se neće menjati.

Sir koji se koristi za pripremu slanih pita ne kupuje se u veleprodajama. On stiže direktno iz Štavlja kod Sjenice - domaći je, punomasan, rađen po starinskoj recepturi, jer tradicija ne trpi kompromise. Svaki zalogaj nosi u sebi snagu sjeničkih pašnjaka i mudrost bosanskih majstora kulinarskog zanata.

- Imamo dosta mušterija, naša porodična tradicija je poznata kod nas u kraju, na Altini, ali i ljudi širom Beograda dolaze da probaju naše pite. Postojimo već godinu dana. 12. juna smo slavili godinu dana postojanja našeg lokala, pravili smo tada čak i pitu sa jagodama koju smo služili sa sladoledom - s ponosom ističe Luka za Telegraf.rs

San o širenju i Dunav kao inspiracija Lukini snovi ne staju u kulinarske okvire malog lokala. Njegova želja je da proširi porodičnu tradiciju i jednog dana napravi još veći asortiman domaćih jela, ali uvek sa istim pečatom autentičnosti. Znanje ne crpi samo iz školskih klupa, veliki deo inspiracije dolazi sa Dunava, gde ova velika i složna porodica provodi nekoliko meseci godišnje.

Ova porodična priča se, od prvog razvučenog testa pa sve do danas, pravi isključivo iz srca i iz duše. Vlasnici lokala ne kriju da im je najveća nagrada to što se njihovi gosti kod njih osećaju prijatno, kao kod svoje kuće. U svetu koji prebrzo živi, "Piton pita" podseća nas na važnost porodice, zajedništva i očuvanja onoga što jesmo. Sa petoricom braće, četiri sestre, ocem vizionarom i Lukom kao glavnim majstorom, ova kuća je dokaz da je ljubav pokretač svega i da tradicionalni recepti, začinjeni čistom dušom, nikada ne mogu zastareti.

(Telegraf.rs)