Nova procedura u lečenju koronarnih bolesti u ZC Valjevo: Urađena prva orbitalna aterektomija u ovoj ustanovi

Po prvi put u Srbiji, posle Kliničkog centra Srbije i Instituta u Kamenici, u Zdravstvenom centru Valjevo, urađena je prva orbitalna aterektomija. U prošloj godini u angio sali je urađeno 1.649 PCI procedura, a od toga veliki broj kompleksnih na koronarnim krvnim sudovima. Cilj svih tehnika – i rotacione i orbitalne aterektomije – jeste da se adekvatno pripreme pacijenti za dalјe lečenje koronarne bolesti, saopštili su iz ove ustanove.

Naime, kako je sve veći broj pacijenata sa kalcifikovanim suženjima na koronarnim krvnim sudovima, postoji potreba za adekvatnom dijagnostikom i lečenjem pacijenata sa ovim problemom. Procedura orbitalna aterektomija je procedura kojom se rešavaju kalcifikovana suženja na koronarnim krvnim sudovima.

Preporučujemo

Izvođenje orbitalne aterektomije po prvi put u valjevskoj angio sali je nastavak u nizu uspešnog rada na poboljšanju svih usluga i uvođenju novih alata, dok je predavanje za stručnu javnost bilo uvod u dalјe aktivnosti u angio sali tokom kojih je pacijentima urađena orbitalna aterektomija.

Foto: Ustupljene fotografije

- Sve je veći broj pacijenata kod kojih je jako teško lečiti klasičnim metodama i postoji visok rizik za hiruršku revaskularizaciju miokarda, koja je uglavnom pre bila rezervisana za ovakvu vrstu pacijenata. Napretkom invazivne kardiologije sada su dostupne nove tehnike u lečenju u borbi protiv kalcijuma na koronarnim krvnim sudovima. Kako su sve svetske studije pokazale, osnovni zadatak kod pacijenata sa takvim suženjima jeste da se adekvatno pripremi stenoza pre nego što se implantira stent, zato što neadekvatno pripremljeno suženje može da dovede, u kratkoročnom ili dugoročnom periodu, do lošeg ishoda po našeg pacijenta – to su suženja unutar stenta, zapušenja stenta i, ne daj Bože, do ponovljenog infarkta, istakao je dr Dušan Ružičić.

Kako je naveo, postoje različite tehnike kako se pripremaju pacijenti sa indikovanom stenozom u zavisnosti od tipa stenoze, u čemu pomažu imidžing metode u interventnoj kardiologiji, naročito OCT, gde se može videti koji tip stenoze bolesnik ima, a samim tim i da se isplanira procedura.

- Generalno je sve veći broj pacijenata sa kompleksnim kalcifikovanim stenozama i ova tehnika je priprema stenoze ili suženja za ugradnju stenta. Za određeni tip kalcifikovanih stenoza, najznačajnija u pripremi tih stenoza jeste orbitalna aterektomija. To je procedura koja se izvodi u Evropi od ranije, ali po prvi put sada u našoj zemlji. Cilj te procedure jeste da se modifikuje kalcijumski plak kako bismo adekvatno pripremili leziju i implantirali stent, da ne bismo imali problema sa neadekvatno raširenim stentom ili nedovoljno pozicioniranim stentom ili imali resekcije na ivicama stenta, što predstavlja veoma ozbiljnu stvar po našeg pacijenta – pojasnio je dr Ružičić, te se ovom prilikom zahvalio na edukaciji u Univerzitetskoj klinici u Budimpešti.

Dr Dušan Ružičić, kako dalje navodi, obzirom da je procedura po prvi put u našoj zemlji, gostujući doktori su profesori iz inostranstva i da su imali veliku čast da je jedan od pionira i profesor koji se najviše bavio ovom metodom u jugoistočnoj Evropi, prof. dr Ištvan Edeš, gostovao u Zdravstvenom centru Valjevo.

Foto: Ustupljene fotografije

- On je mentor u implementaciji ove procedure dok ne postanemo samostalni i to je značajno za naše pacijente kojima inače radimo sve – od STEMI do komplikovanih elektivnih kalcifikovanih stenoza i hroničnih totalnih okluzija. Ova specifična procedura, orbitalna aterektomija, nije za svakodnevnu primenu i ne podrazumeva se za svakog pacijenta, jer mi smo već obučeni da vidimo kalcifikovanu stenozu, ali pristup za rešavanje tog stanja je individualan. Imidžingom vidimo tip kalcifikata. Karakteristično za orbitalnu aterektomiju jeste da rešava kalcijumske noduse, druga metoda, kao što je rotaciona aterektomija, je pogodna za neka druga stanja. Svaka metoda u lečenju i pripremi kalcijumskih stenoza ima svoje mesto u zavisnosti od tipa vrste stenoze – zaključio je dr sci. med. Dušan Ružičić iz valjevskog angio tima.

(Telegraf.rs)