Novo Koordinaciono telo za prava nacionalnih manjina: Korak napred ili još jedan administrativni mehanizam

Vlada Srbije osnovala je Koordinaciono telo za praćenje sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period 2026–2029. godine. Iako ova odluka predstavlja važan institucionalni iskorak, ostaje pitanje da li će ona doneti stvarne promene u svakodnevnom životu pripadnika nacionalnih manjina.

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o osnivanju Koordinacionog tela za praćenje sprovođenja Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina za period od 2026. do 2029. godine, čiji je cilj efikasnije praćenje i koordinacija sprovođenja mera predviđenih novim Akcionim planom.

Preporučujemo

Prema saopštenju Vlade, u radu ovog tela učestvovaće predstavnici državnih organa, nezavisnih institucija i nacionalnih saveta nacionalnih manjina, dok će njime predsedavati ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Po potrebi, u rad će biti uključeni i predstavnici organizacija civilnog društva i akademske zajednice.

Na prvi pogled, formiranje ovakvog tela predstavlja pozitivan signal da država želi da unapredi koordinaciju između institucija koje se bave pravima nacionalnih manjina. Međutim, iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da osnivanje novih tela i komisija samo po sebi nije garancija da će položaj manjinskih zajednica biti značajno poboljšan.

Pripadnici nacionalnih manjina, uključujući i romsku zajednicu, i dalje se suočavaju sa brojnim izazovima u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, stanovanja, zdravstvene zaštite i ostvarivanja drugih osnovnih prava. Uprkos postojanju različitih strategija i akcionih planova, veliki broj problema ostaje nerešen ili se rešava sporije nego što to građani očekuju.

Upravo zato će uspeh novog Koordinacionog tela zavisiti od toga da li će njegovi zaključci biti pretočeni u konkretne aktivnosti na terenu. Građanima nije najvažnije koliko će sastanaka biti održano niti koliko će izveštaja biti usvojeno, već da li će deca imati bolje uslove za obrazovanje, da li će mladi lakše dolaziti do zaposlenja, da li će biti manje diskriminacije i da li će nacionalni saveti imati veću podršku u ostvarivanju svojih nadležnosti.

Posebno je važno da rad ovog tela bude transparentan. Redovno objavljivanje izveštaja, jasno definisani pokazatelji uspešnosti i uključivanje predstavnika nacionalnih manjina u proces donošenja odluka mogli bi doprineti većem poverenju javnosti u rad institucija.

Za romsku zajednicu ovo pitanje ima dodatni značaj. Iako već postoji posebno Koordinaciono telo za unapređenje položaja Roma i Romkinja koje se bavi politikama socijalnog uključivanja, novo telo ima širi mandat i odnosi se na sve nacionalne manjine u Srbiji. Zbog toga će biti važno da se pitanja koja se tiču Roma ne izgube u širokom spektru tema kojima će se ovo telo baviti.

Predstavnici nacionalnih saveta očekuju da će novo telo doprineti boljoj međuresornoj saradnji i efikasnijem rešavanju problema koji zahtevaju uključivanje više ministarstava i institucija. U praksi se upravo nedostatak koordinacije često pokazivao kao jedna od najvećih prepreka u sprovođenju manjinskih politika.

Istovremeno, stručna javnost ukazuje da će pravi test uspešnosti ovog mehanizma biti njegova sposobnost da utiče na donošenje odluka i obezbedi dosledno sprovođenje mera predviđenih Akcionim planom za period 2026–2029. godine.

Formiranje Koordinacionog tela svakako predstavlja važan institucionalni korak, ali će njegova stvarna vrednost biti merena isključivo rezultatima. Ukoliko doprinese boljoj saradnji između institucija, većem učešću nacionalnih saveta i konkretnim poboljšanjima u ostvarivanju manjinskih prava, ono može postati značajan mehanizam za unapređenje položaja svihnacionalnih manjina u Srbiji. Ukoliko se, međutim, njegov rad zadrži na administrativnim procedurama i povremenim sednicama bez vidljivih efekata na terenu, ostaće još jedno telo čiji će značaj biti pre svega formalan.

(Telegraf.rs/A. N.)