Bračni par iz Niša već 50 godina živi drugačije od svih: Sve se vrti oko jednog srpskog jezera, kažu da je...

Milan i Slobodanka Jović, bračni par iz Niša, veći deo godine provode na vodi. I tako više od 50 godina. Od ranog proleća do kasne jeseni, sa svojim kamperom i ribolovačkim priborom, širom Srbije, na obalama raznih jezera, oni su živeli, pecali, upoznavali ljude, sticali prijatelje. I ne, nema tu nikakve druge priče, osim ljubavi prema vodi, pecanju, prirodi, boemskom životu…i jedno prema drugom.

"Na Bovanskom jezeru smo još od vremena kada se stvaralo, kada se punilo i formiralo. Ljubav…šta drugo. Blizina, Niš je tu, Sokobanja, dobar vazduh…Imamo puno prijatelja, dobrih prijatelja, jer mnogo smo godina ovde" kaže Milan, piše Banjski žurnal.

Preporučujemo

Milan i Slobodanka nekada su dolazili od proleća, aprila bi već zabacili udicu u vodu Bovanskog jezera, a odlazili u oktobru. Vreme je neumitno, sustigle su godine, sada dolaze kasnije, a ranije se vraćaju kući u Niš.

"Kad smo bili mladi mnogo jezera smo obišli. I Vlasinsko, Đerdapsko, Srebrno jezero. Nema na kom jezeru nismo bili. Nema najlepšeg za nas, svako ima svoje karakteristike. Zavojsko ima odličnu vodu, čistu, lepu prirodu, Vlasinsko isto…"

"Sad smo već stariji, ovde nam je najbolje. Milan je ribolovac od malena, ja sam zavolela pored njega i meni je baš lepo", kaže Slobodanka.

"Mi volimo to. Nije poenta da nešto mora da upecamo, nego nam je lepo sa ljudima, ovde se znamo sa prijateljima i po 30 godina", dodaje Milan.

Jovići, kao vrsni pecaroši prezadovoljni su ribolovom na Bovanskom jezeru. Pogotovu kada im se pridruže prijatelji iz Prćilovice, Miloš i Zorica Jovčić. Miloš pravi odlične mamce, a od najkvalitetnijih komada ribe i još bolje specijalitete.

"Sami pravimo sve, po našoj recepturi, dve do tri vrste ribe, karaš, deverika i po neki smuđ, kad-kako imamo. Stavi se u pac da odstoji 10-12 sati, onda se u grnetu krčka 9-10 sati. Vruće se stavlja u vruće tegle i to je to. Ekstra ukus, nema cenu", kaže Miloš, ali tajnu paca ne otkriva.

Jovići su isto po dva i više meseca na jezeru. Pre desetak dana Miloš je ulovio soma težine 26 kilograma. Dok smo razgovarali, oglasilo se zvonce na štapu. Miloš je zgrabio štap, Slobodanka meredov i deverika se praćnula u njemu. Milan je bio posebno zadovoljan, on je tog jutra čamcem izašao na vodu i postavio mamce.

"Eto, da ne bude još jedna prazna ribolovačka priča. Ovo je dokaz da sam bio u pravu za mesto gde sam bacio mamac, iako su mi dobacivali – nemoj tu, nemoj tu."

Jovići jedino zameraju godine neuređenosti obale jezera. Nepostojanje uređenog kampa, peščanih plaža…

"Godinama se ništa nije promenilo, unapredilo. Ima toliko lepih potencijala da to bude stvarno kako treba. Dođu ljudi pa se vrate. I stranci…"

Možda je i bolje što je tako. Za one koji umeju i znaju, život pored vode, u prirodi, nešto je sasvim posebno. Tihi šum talasa Bovanskog jezera, kreket žaba, cvrkut ptica…Pljusak kada riba zagrize mamac a ribar povuče udicu…Na vatri se krčka kotlić, na stolu domaće vino iz Malče…Prijatelji, razgovor, druženje…Šta više treba. Čista ljubav i uživanje…

(Telegraf.rs/Banjski žurnal)