"Celog života učili su me da su Srbi zlikovci" Stranac objavom zapalio mreže, pa spomenuo i HRVATE: "Oni su.."

"Celog života učili su me da su Srbi zlikovci. Onda sam došao u Srbiju i shvatio da sam možda verovao pogrešnoj priči." Ovim rečima jedan korisnik društvenih mreža iz muslimanske porodice sa Bliskog istoka pokrenuo je veliku raspravu o tome zašto Srbija i dalje ima negativan imidž u svetu, uprkos njegovom potpuno drugačijem ličnom iskustvu.

On je, postavljajući pitanje "Zašto Srbija i dalje ima tako negativnu međunarodnu reputaciju?", objasnio šta ga je navelo na takvo razmišljanje.

Preporučujemo

"Ovo pitanje postavljam iz iskrene radoznalosti i želje da bolje razumem istorijski i politički kontekst.

Dolazim iz muslimanske porodice i zemlje na Bliskom istoku koja je prošla kroz rat i stranu intervenciju. Odrastajući, stalno sam slušao da su Srbi "loši momci" i da su kao narod odgovorni za strašne zločine. Takvi narativi su nam predstavljani gotovo bez ikakvih nijansi i od malih nogu su oblikovali moje mišljenje.

Kako sam odrastao, shvatio sam da je važno formirati sopstvene stavove, umesto da samo prihvatam ono što sam nasledio.

Foto: Shutterstock

Kada sam posetio Srbiju, moje lično iskustvo bilo je izuzetno pozitivno. Svi koje sam upoznao odnosili su se prema meni ljubazno, s poštovanjem i gostoprimstvom.

Zanimljivo je da sam imao znatno manje pozitivna iskustva u Hrvatskoj i u pojedinim područjima Bosne i Hercegovine sa hrvatskom većinom, gde sam lično doživeo diskriminaciju. Posebno me je iznenadilo koliko su neka mesta u Bosni, poput Mostara, i dalje duboko podeljena. Naravno, svestan sam da su moja iskustva anegdotska i da ne predstavljaju čitave narode, baš kao što ni moja pozitivna iskustva u Srbiji ne predstavljaju svakog Srbina."

Nakon toga, izneo je i pitanje koje je, kako navodi, bilo u središtu njegovog interesovanja.

"To me je navelo da se zapitam:

Zašto Srbija i dalje nosi tako snažnu negativnu sliku u međunarodnoj javnosti, dok se čini da druge strane koje su učestvovale u ratovima u bivšoj Jugoslaviji prolaze sa znatno manje kritike?

Ne poričem da su se ratni zločini dogodili, niti pokušavam da prekrajam istoriju. Jednostavno me zanima zašto se u javnosti često stiče utisak da se kolektivna krivica pripisuje čitavom jednom narodu, čak i decenijama kasnije.

Iskreno bih voleo da čujem perspektivu ljudi iz Srbije o ovom pitanju."

Njegova objava pokrenula je brojne komentare i širu diskusiju, u kojoj su se mnogi osvrnuli na ulogu medija, politike i načina na koji se određene zemlje predstavljaju u svetu.

"Da li ste ikada čuli da se Srbija u nekom holivudskom filmu pominje u pozitivnom kontekstu?"

"Zapadna propaganda je jača od istočne."

Veliki broj učesnika rasprave osvrnuo se i na ratove devedesetih godina, navodeći različita viđenja događaja iz tog perioda.

"Zbog devedesetih godina izgubili smo propagandni rat na Zapadu. Da budemo pošteni, nije sve netačno i deo te reputacije je zaslužen, ali je sve preuveličano, dok se ista brutalnost kod drugih često opravdava ili potpuno briše iz priče."

Jedan od komentara posebno se osvrnuo na pitanje Kosova i NATO bombardovanja:

Foto: S. Pikula

"Kada je reč o devedesetim godinama, cilj je bio da se oduzme Kosovo, prvo kroz destabilizaciju i korišćenje opšteg haosa koji je već postojao raspadom Jugoslavije. Dakle, iskorišćena je postojeća situacija kako bi se dodatno raspirivale tenzije. Kada je to već bilo urađeno, zemlja je bila oslabljena, ljudi su već bili ogorčeni na Srbiju i srpsku vlast, a onda je situacija na Kosovu eskalirala i, eto ga, usledilo je bombardovanje, koje je dovelo do gubitka teritorije.“

U komentarima se našao i apel da se prošlost ne zaboravi, ali da se odnosi među narodima grade na drugačiji način.

"Rat se dogodio pre 30 godina, bio je užasan i odvratan, ali vreme je da krenemo dalje i da imamo bolji život!"

Srbi, kao i svi narodi bivše Jugoslavije, kako navode mnogi učesnici diskusije, poznati su po gostoprimstvu i otvorenosti prema drugima. Mesta ima za sve, ali je potrebno više razumevanja, poštovanja i dobrih reči.

(Telegraf.rs)