Preminuo Nikola Marković, začetnik interneta u Srbiji

Sa dubokim žaljenjem obaveštavamo javnost da je danas, 10. jula 2026. godine, u 87. godini života preminuo Nikola Marković, predsednik Društva za informatiku Srbije i jedan od pionira i utemeljivača primene informacionih tehnologija u našoj zemlji.

Nikola Marković je čitav radni vek, dug više od pola stoleća, posvetio uverenju da tehnologija i znanje moraju biti u službi čoveka. Kao direktor Gradskog zavoda za informatiku gradio je informacioni sistem Beograda koji je sedamdesetih godina bio među vodećima u Evropi, a potom, kao direktor Saveznog zavoda za informatiku, informacioni sistem federacije. Bio je među zaslužnima za uvođenje interneta u našu zemlju i administrator .gov domena, profesor koji je obrazovao generacije informatičara i autor stotina stručnih tekstova kojima je decenijama neumorno ukazivao na značaj digitalizacije za razvoj društva.

Preporučujemo

Na čelu Društva za informatiku Srbije, kao volonter i entuzijasta, do poslednjih dana okupljao je stručnu zajednicu, pokretao tribine i podsticao mlade. Verovao je u svet mira i ravnopravnosti, u pravu demokratiju kroz masovnu dostupnost informacija i u to da se stalnim učenjem čovek popravlja - i sebe i svoje okruženje. Tim vrednostima je živeo i njih nam ostavlja u amanet.

Njegov pozdrav sa poslednjeg javnog priznanja, uručenog mu marta ove godine za poseban doprinos razvoju interneta u Srbiji, ostaje njegov testament struci kojoj je pripadao celim bićem.

Porodici Marković upućujemo iskreno saučešće. Neka mu je večna slava i hvala. Detalji o vremenu i mestu sahrane, kao i o komemorativnom skupu, biće naknadno objavljeni.

Nikola Marković rođen je 1939. godine u Kovinu. Diplomirao je 1962. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U informatičke aktivnosti uključio se u vreme kada se ta oblast zvala "automatska obrada podataka".

Od 1970. do 1985. godine rukovodio je razvojem informacionog sistema Skupštine grada Beograda, u svojstvu direktora Gradskog zavoda za informatiku. Pod njegovim vođstvom razvijeno je oko pedeset kompjuterizovanih evidencija za potrebe gradskih i opštinskih organa: registar stanovništva, matične knjige, evidencije poreskih obveznika, katastar, evidencije vojnih obveznika, motornih vozila i vozača, zaključci Skupštine grada i mnoge druge.

Bio je pionir korišćenja jedinstvenog matičnog broja građana (JMBG) za računarsko povezivanje evidencija - koncepta na kome i danas počiva elektronska uprava.

Sedamdesetih godina informacioni sistem Beograda ubrajao se među vodeće u Evropi i predstavljao je preteču današnjeg portala eUprava.

Od 1985. do 2000. godine radio je na razvoju informacionog sistema saveznih organa i organizacija - najpre kao pomoćnik saveznog sekretara za pravosuđe, nadležan za sektor informatike, a potom kao direktor Saveznog zavoda za informatiku. Informacioni sistem federacije objedinjavao je informacione sisteme svih državnih organa SFRJ, a kasnije SRJ.

Sarađivao je na pripremama za dolazak interneta u SRJ. U vreme sankcija Saveta bezbednosti, kada je zemlji bio uskraćen pristup internetu, sa kolegama je dovitljivošću i upornošću održavao komunikaciju sa svetom putem elektronske pošte, da bi se internet zvanično koristio od 1996. godine. Od 1996. do 2000. godine bio je administrator .gov domena za državne organe SRJ i radio na uvođenju novih servisa, uključujući primenu ćirilice na internetu i zaštitu podataka.

Za poseban doprinos razvoju interneta u Srbiji Fondacija RNIDS uručila mu je počasnu plaketu na konferenciji Dan internet domena Srbije (DIDS) u martu 2026. godine.

Od 1975. do 1990. godine bio je profesor na Višoj školi za informatiku, gde je predavao predmet "Primene računara u javnoj upravi"; i obrazovao generacije stručnjaka koji su kasnije nosili informatizaciju zemlje.

Nakon penzionisanja 2002. godine nije se povukao. Kao volonter, preuzeo je dužnost predsednika Društva za informatiku Srbije (DIS), neprofitnog i nevladinog stručnog udruženja informatičara, i na toj dužnosti ostao do kraja života. Pod njegovim vođstvom DIS je svake godine organizovao desetak stručnih tribina, okruglih stolova, predavanja i promocija na kojima su razmatrana aktuelna pitanja razvoja informacionog društva u Srbiji, a Plakete DIS dodeljivane su za najbolja domaća rešenja u primeni informacionih.

(Telegraf.rs)