Uprkos merama podrške, Romi i dalje među najteže zapošljivim grupama u Srbiji

Iako je poslednjih godina usvojeno više programa i strategija usmerenih na unapređenje položaja Roma na tržištu rada, pripadnici romske zajednice i dalje se suočavaju sa brojnim preprekama prilikom zapošljavanja. Nedovoljno obrazovanje, nedostatak stručnih kvalifikacija, diskriminacija i predrasude poslodavaca samo su neki od razloga zbog kojih mnogi Romi teško dolaze do stalnog zaposlenja.

Stručnjaci upozoravaju da problem nije samo u nedostatku radnih mesta, već i u dugogodišnjoj socijalnoj isključenosti koja veliki broj Roma stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na ostale građane. Mnogi rade sezonske ili privremene poslove, često bez ugovora i socijalne zaštite, dok deo njih prihvata fizički najzahtevnije poslove kako bi obezbedio osnovnu egzistenciju porodice.

Preporučujemo

Posebno su ugroženi mladi Romi i Romkinje koji, zbog ranog napuštanja školovanja ili nedostatka stručnog osposobljavanja, teško uspevaju da pronađu zaposlenje. Poslodavci neretko traže radno iskustvo i određene kvalifikacije koje veliki broj kandidata iz romske zajednice nema priliku da stekne. Pored toga, brojna istraživanja ukazuju da su predrasude i diskriminacija i dalje prisutne prilikom zapošljavanja.

Iako država kroz Strategiju za socijalno uključivanje Roma i različite programe Nacionalne službe za zapošljavanje predviđa mere podrške, njihovi efekti još nisu dovoljni da značajnije promene stanje na terenu. Organizacije koje rade sa romskom zajednicom smatraju da su potrebne veće investicije u obrazovanje, stručne obuke i programe prekvalifikacije, ali i snažnije podsticajne mere za poslodavce koji zapošljavaju pripadnike marginalizovanih grupa.

Pored nezaposlenosti, problem predstavlja i kvalitet radnih mesta. Mnogi zaposleni Romi rade za minimalne zarade, na određeno vreme ili na poslovima koji nose povećan rizik po zdravlje i bezbednost. Zbog toga veliki broj porodica ostaje u začaranom krugu siromaštva, iz kojeg je teško izaći bez sistemske podrške.

Ipak, postoje i pozitivni primeri. Kroz pojedine projekte lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva i međunarodnih partnera, desetine Roma i Romkinja prošle su stručne obuke, dobile priliku za zaposlenje ili pokrenule sopstveni posao. Takvi programi pokazuju da rezultati postoje kada su podrška, mentorstvo i saradnja sa poslodavcima dugoročni i prilagođeni potrebama zajednice.

Predstavnici romskih organizacija ističu da zapošljavanje nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje dostojanstva, ravnopravnosti i pune društvene uključenosti. Smatraju da je neophodno nastaviti sa sprovođenjem aktivnih mera zapošljavanja, ali i raditi na suzbijanju diskriminacije i promeni stereotipa koji i dalje otežavaju pristup tržištu rada.

Uprkos brojnim izazovima, među Romima postoji velika zainteresovanost za rad i stručno usavršavanje. Brojna istraživanja pokazuju da većina želi stabilan posao, redovna primanja i mogućnost da svojim radom obezbedi bolji život za sebe i svoju porodicu. Zbog toga stručnjaci ocenjuju da će stvarni napredak biti moguć tek kada se istovremeno unaprede obrazovanje, zapošljavanje i socijalna inkluzija, uz doslednu primenu antidiskriminacionih politika.

(Telegraf.rs)