Trovanje hranom u Prištini: Zatražilo pomoć 70 osoba, od toga 22 hospitalizovane

U Kliniku za infektivne bolesti univerzitetskog kliničkog centra u Prištini od petka se javilo oko 70 pacijenata za koje se sumnja da su se otrovali hranom, a 22 osobe su hospitalizovane.

Pacijenti su se javili sa tegobama kao što su groznica, bol u stomaku, povraćanje i dijareja, a ti simptomi su se pojavili nekoliko sati nakon konzumiranja hrane, navedeno je u saopštenju kliničkog centra koji radi u sistemu privremenih institucija.

Preporučujemo

Prethodno je osnovno tužilaštvo privremenih institucija saopštilo da istražuje slučaj trovanja hranom više osoba.

Mediji u Prištini prenose da se sumnja da je do trovanja hranom došlo u restoranu "Sač pica".

Trovanje hranom

Trovanje hranom nastaje nakon konzumiranja hrane ili pića kontaminiranih bakterijama, virusima, parazitima ili njihovim toksinima. Najčešći uzročnici su bakterije Salmonella, Campylobacter i pojedini sojevi Escherichia coli, ali bolest mogu izazvati i virusi (npr. norovirus), paraziti i hemijske materije.

Simptomi se mogu javiti već 30 minuta nakon konzumiranja kontaminirane hrane, ali kod nekih uzročnika tek nakon nekoliko dana. Vreme pojave tegoba zavisi od uzročnika i vrste toksina.

Najčešći simptomi trovanja hranom su mučnina, povraćanje, proliv, bolovi i grčevi u stomaku, povišena telesna temperatura i malaksalost.

Kod težih slučajeva mogu se javiti i krv u stolici, dijareja koja traje duže od tri dana, učestalo povraćanje zbog kojeg osoba ne može da zadrži tečnost, znaci dehidratacije (suva usta, vrtoglavica, smanjeno mokrenje) i visoka temperatura.

Trovanje hranom nosi veći rizik kod dece mlađe od pet godina, osoba starijih od 65 godina, trudnica i osoba sa oslabljenim imunitetom (zbog bolesti ili terapije).

Kako se postavlja dijagnoza?

Lekar dijagnozu postavlja na osnovu simptoma, razgovora o tome šta je osoba jela i kada su tegobe počele. Ako su simptomi izraženi ili dugo traju, mogu se uraditi laboratorijske analize stolice, a po potrebi i krvi, kako bi se utvrdio uzročnik. Tokom epidemija trovanja hranom analiziraju se i uzorci sumnjive hrane.

Kod većine ljudi trovanje hranom prolazi za nekoliko dana bez posebnog lečenja, ali osnov terapije se ogleda u nadoknadi tečnosti i elektrolita, odmoru i postepenom povratku laganoj ishrani.

Antibiotici se ne primenjuju rutinski, već samo kod određenih bakterijskih infekcija i kada lekar proceni da su potrebni. Kod nekih vrsta trovanja, poput onog izazvanog toksinom bakterije Staphylococcus aureus, antibiotici nisu korisni jer ne deluju na već stvoren toksin.

(Telegraf.rs/Tanjug)