Gojaznost: Loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti, hormoni! Hitno se rešite viška kilograma zbog zdravlja

Gojaznost je danas jedan od najvećih zdravstvenih izazova širom sveta, poprimajući razmere globalne epidemije. Često se pogrešno shvata isključivo kao estetski problem, dok je zapravo reč o ozbiljnom medicinskom stanju koje povećava rizik od mnogih drugih bolesti.

Loša ishrana može izazvati niz zdravstvenih problema, poput gojaznosti, dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti i lošeg varenja. Budući da je hrana naše gorivo, stručnjaci neprestano apeluju da je potrebno voditi računa o tome koju hranu biramo i da li u organizam unosimo zdrave namirnice.

Preporučujemo

Šta je gojaznost?

Gojaznost karakteriše prekomerno nakupljanje masnog tkiva u telu, u meri u kojoj to negativno utiče na zdravlje.

Medicinski gledano, gojaznost se najčešće dijagnostikuje pomoću Indeksa telesne mase (BMI – Body Mass Index). BMI se računa tako što se telesna masa u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima.

BMI od 25 do 29,9 ukazuje na prekomernu telesnu težinu.

BMI od 30 i više označava gojaznost.

Gojaznost nije samo pitanje manjka snage volje; to je kompleksan problem koji uključuje genetiku, metabolizam, okolinu i način života.

Zbog čega se javlja gojaznost? 

Iako je osnovni mehanizam nastanka gojaznosti jednostavan – unosi se više kalorija nego što se troši – uzroci koji dovode do ovog disbalansa su višestruki:

• Nepravilna ishrana: Prekomerna konzumacija brze hrane, industrijski prerađenih namirnica, slatkiša i napitaka bogatih šećerom.
• Nedostatak fizičke aktivnosti: Sedeći način života i rad za računarom drastično smanjuju potrošnju kalorija tokom dana.
• Genetska predispozicija: Genetika igra važnu ulogu u tome kako telo skladišti i raspoređuje masnoće.
• Hormonski poremećaji: Bolesti poput hipotireoze (smanjena funkcija štitaste žlezde), sindroma policističnih jajnika (PCOS) i insulinske rezistencije mogu otežati gubitak težine.
• Stres i manjak sna: Hronični stres menja hormonsku ravnotežu. Kada je organizam pod stresom, mnogi ljudi pribegavaju krajnostima – ili uzimaju višak hrane tražeći utehu (tzv. emocionalno prejedanje), ili potpuno izgube apetit.

Gojaznost i loš odabir namirnica

Koliko je ishrana ključna, potvrdila je i endokrinolog dr Snežana Polovina gostujući u podkastu "Zdravo sa Ivanom". Kako je doktorka objasnila, gojaznost je direktna posledica neadekvatnih navika u ishrani i nedovoljne fizičke aktivnosti, a sama po sebi vodi ka različitim bolestima.

Dr Polovina je tom prilikom detaljno objasnila zašto zapravo uživamo u lošoj ishrani, šta se tačno dešava u organizmu kada konzumiramo pretežno pržene namirnice, kao i koliko je opasno ukoliko zanemarimo bolesti koje prate gojaznost – pre svega dijabetes i oboljenja štitne žlezde.

Kod koga se gojaznost najčešće javlja?

Gojaznost ne bira pol, ali postoje određene grupe kod kojih je rizik znatno viši:

• Osobe sa sedećim poslovima: Kancelarijski radnici i vozači spadaju u najugroženije kategorije zbog manjka kretanja.
• Osobe u srednjem dobu: Kako starimo, mišićna masa opada, a metabolizam se usporava.
• Deca i adolescenti: Zabrinjavajući je porast gojaznosti kod dece, najčešće zbog prekomerne upotrebe ekrana i nedostatka igre napolju.
• Osobe sa genetskom predispozicijom: Ako su roditelji gojazni, šansa da i dete ima isti problem znatno je veća.

Koji su simptomi i znaci gojaznosti?

Pored očiglednog povećanja telesne težine, gojaznost sa sobom nosi niz fizičkih i psiholoških simptoma:

• Otežano disanje (kratak dah): Čak i pri manjem fizičkom naporu.
• Bolovi u leđima i zglobovima: Višak kilograma stvara ogroman pritisak na kolena, kukove i donji deo leđa.
• Hronični umor i manjak energije.
• Problemi sa spavanjem: Hrkanje i apneja u snu (kratkotrajni prestanak disanja).
• Nisko samopouzdanje: Mnoge osobe se suočavaju sa depresijom i anksioznošću zbog svog izgleda i otežanog svakodnevnog funkcionisanja

Endokrinolog doc.dr Jelica Bjekić Macut, predsednica Republičke stručne komisiјe za prevenciјu i lečenje diјabetesa u podcastu "Zdravo sa Ivanom" govorila je o problemima gojaznosti.

Gojaznost u brojkama

Prema aktuelnim podacima, oko 20 odsto stanovništva je gojazno, dok čak 50 odsto ljudi ima problem sa prekomernom težinom. Ova zabrinjavajuća statistika nije specifična samo za Srbiju, već je prisutna gotovo svuda u svetu.

Iako se godinama unazad verovalo da su isključivo dva faktora ključna za nastanak gojaznosti – preveliki unos kalorija i nedovoljna fizička aktivnost – danas znamo da na našu kilažu utiču i skriveni faktori kojih često nismo ni svesni.

Nesporno je da ishrana i manjak kretanja imaju najveći uticaj, međutim, nauka je u međuvremenu otkrila prisustvo mnogobrojnih materija u našem okruženju koje direktno doprinose višku kilograma. Ove supstance ometaju naš endokrini sistem, funkcionišući kao "prekidači" koji sprečavaju normalnu sintezu hormona. Posledica toga je usporavanje metabolizma i nastanak stanja kao što je insulinska rezistencija, koja onemogućava pravilno delovanje insulina u telu.

• Ovi nevidljivi uzročnici gojaznosti nalaze se svuda oko nas:
• Aditivi u hrani: Veštački dodaci koji se koriste za poboljšanje ukusa ili produžavanje roka trajanja namirnica ozbiljno remete hormonski balans i brzinu metabolizma.
• Kozmetički proizvodi: Hrana nije jedini izvor problema. Štetne materije iz određenih kozmetičkih preparata apsorbuju se preko kože direktno u naš organizam, gde usporavaju metaboličke procese i kroje put ka gojaznosti.
• Zagađenje okoline: Ovo je faktor na koji je najteže uticati. Naša atmosfera i voda sadrže različite pesticide, herbicide i zagađivače vazduha koji takođe deluju protivno normalnom funkcionisanju metabolizma.

Kako se rešiti problema gojaznosti?

Lečenje gojaznosti zahteva multidisciplinarni pristup i dugoročnu posvećenost:

• Promena načina ishrane (Dijetoterapija): Osnova lečenja je kontrolisan unos zdravih namirnica, uz savetovanje sa nutricionistom.
• Povećanje fizičke aktivnosti: Minimum 150 minuta umerene aktivnosti nedeljno (brzo hodanje, plivanje).
• Psihološka podrška: Pomaže pacijentima da identifikuju okidače za stres i prejedanje.
• Medikamentozna terapija: Uzima se isključivo uz lekarski nadzor (endokrinologa) kada ishrana i vežbanje ne daju rezultate.
• Barijatrijska hirurgija: Rešenje za ekstremnu gojaznost, koje uključuje hirurške procedure poput gastričnog bajpasa.

Sve o zdravlju, prevenciji i lečenju bolesti, možete saznati od najboljih stručnjaka podcasta "Zdravo sa Ivanom", koji se emituje ponedeljkom od 19 časova na portalu Telegraf.rs, autorke i urednice Ivane Anđelković - Više od 100 epizoda podcasta "Zdravo sa Ivanom" posvećenih zdravlju, prevenciji i savremenoj medicini.

(Telegraf.rs)