Jefim je kupio kuću u srpskom selu i otkrio blago! Stari bioskop opija nostalgijom, ta magija mora da se vrati

Škripa stare, drvene bioskopske stolice i tanani eho u sali koja miriše na zaborav. A onda je taj šmek u vazduhu prosto rasterao žustri glas Jefima, koji je šaljivo "naredio" svom timu da zauzmu mesta i da započnu intervjue. Ako postoji pola istine u svakoj šali, ovde je isplivala odlučnost koju svi poštuju.

Jefim Graboj zaskusao je rukave! Pošto se preselio u malo bačko selo Gardinovci, kako bi u njemu osnovao umetnički projekat, pronašao je staru bioskopsku salu. Na drvenoj bini još nastupaju kulturno-umetnička društva, organizuju se priredbe. Može neko tu da se popne drvenim stepenicama koje, takođe, škripuckaju, pa da svira, govori, recituje. Ali... Jefim je filmski producent, gledao je samo u jednu tačku – u onaj magični deo na balkonu, u kome se traka decenijama ne vrti.

Nekad je to bilo normalno – imati dom kulture, diskoteku i bioskop u svakom većem mestu. Danas to košta.

Ali, veći problem od finansija je apatija. Jefim je nemilosrdan kada je u pitanju razbijanje ove pošasti. Udružio se sa komšinicom Smiljanom Čurić, pozvao drugare iz Beograda i svi su krenuli u akciju. Već su organizovali ovde izložbu i osnovali malu umetničku rezidenciju. Bioskop je sada san koji se ostvaruje, a novac prikupljaju putem linka za donacije.

"Došao je Mita, predsednik mesne zajednice. Stajao je ovde, a ja sam stavio ruku na njegovo rame i rekao: 'Mito, kako lep prostor', on kaže: 'Daaa, to je bio bioskop.' Pitao sam ga da li je dolazio ovde da gleda filmove. Kaže jeste, naravno, kao dete. Rekao sam kako bi bilo lepo da se ovo mesto obnovi i da svi zajedno dođemo ovde...", ispričao nam je Jefim.

To mu je sada slika koju ne može da odagna – ljudi svih generacija iz Gardinovaca, iz Novog Sada i Beograda, iz sveta – svi su u malom, oživljenom, seoskom bioskopu, utonuli u svet filma.

"Imam baš romantičan i nostalgičan osećaj. Volim ovaj miris, koji ima priču. Dopada mi se nesavršenost. Nije baš udobno 100 posto. Ako se ideja ostvari, samo ću se smešiti i to dugo!", priča nam Jefim.

Smiljana Čurić je umetnica, profesor likovnog u školi. Pričala nam je kako su Gardinovci nekada bili veoma živo selo. Videli smo par gusaka – nekada ih je bilo po svim ulicama. Domaćinstva su spremala mnogo proizvoda koja su Dunavom stizala do beogradskih pijaca. Ona je odlučila da ostane u Gardinovcima, a projekat oživljavanja bioskopa vidi kao veliku šansu!

"Život ovde jeste lep. Obožavam ga, divan je, ali daleko od toga da bi mu škodio neki dodatni sadržaj", kazala nam je.

Ona ne pamti da se ovde ikada prikazivao film. Ali legenda o bioskopskom mraku živi. Još ima onih koji su imali tu sreću da salu pamte kao bioskop.

"Ovo gde se sada nalazimo i u sklopu čega je i sam bioskop jeste Dom kulture u Gardinovcima. Kada sam ja odrasla, u sklopu njega je bio i Dom omladine, dakle, u okviru ovog kompleksa postojala je i diskoteka, mesto gde mladi vikendom dolaze. Ali, ja sam generacija kojoj nedostaje to da ovde gledam film. Slušala sam priče od svog oca o tome kako je to njima bilo značajno i zabavno", kazala nam je Smiljana.

Zato su sve oči Gardinovčana uprte u ovu ekipu. Kako smo koga sreli, progovorio je koju reč s Jefimom. Odomaćio se.

"Ovo je Mirko, čovek koji je uvek tu kada mi zatreba pomoć!", predstavio nas je dobričina koji nas je spazio i posetio.

"Hoćete rakiju?" upitao nas je.

Jefim je došao u Srbiju iz Izraela, tražeći mesto gde bi mogao da osnuje svoju umetničku koloniju. Kuću u Gardinovcima našao je sasvim slučajno, čak nije znao ni gde je ovo mesto! Ekipa koju je okupio čine i ljudi iz Rusije, zemlje u kojoj je i sam rođen, kao i iz Srbije.

"Ja sam samo jedno malo ljudsko biće. Nisam neko ko odlučuje nešto na visokom, svetskom nivou, ja ne odlučujem ništa o ekonomiji, politici, nešto tako veliko... A onda, u isto vreme, ja mogu da uradim nešto ovde i da promena bude vidljiva u kratkom vremenu, tako da mogu da dobijem rezultat koji će me zadovoljiti. Sviđa mi se činjenica da se sve radi za zajednicu i da će ovaj bioskop biti besplatan za sve, jer drugačije ne bi bilo fer", ispričala nam je Evgenija Ignatova.

Kako kaže, potrebno je oko 35 hiljada dolara za čitav projekat, a prikupljeno je nešto više od šest hiljada. Oprema je obezbeđena po četvorostruko nižoj ceni, što je, takođe, deo donacije. Svako može da pomogne ovoj ideji putem linka za donacije jednokratno ili mesečno, jer kada se jednom u bioskopu ugase svetla i krene projekcija, to je, zapravo, tek početak jednog kreativnog zadatka koji otvara mnogo mogućnosti.

"Jedna luda ideja je da formiramo školu filma ovde, u prirodi, a bioskop bi bio simbolično mesto, centar gde ćemo uvek da se okupljamo, gledamo filmove, diskutujemo. Potencijal ovog prostora je beskrajan – filmski klub za decu, programi edukacije, festivali...", dodaje Jefim.

"Mi smo, pre svega, različiti, svih uzrasta i interesovanja, ali kada se okupimo stvarno se osećamo kao prava zajednica, kao da smo neka grupa kojoj je sudbinski predodređeno da se okupi. Ne osećamo nikakvu razliku u kulturama, već mogućnost da se međusobno podržavamo i dopunjujemo, što mislim da je jako bitno i lepo", ispričala nam je Ljudmila Korobova.

(Telegraf.rs)