Šta se dešava sa organizmom tokom velikih vrućina i kako prepoznati trenutak kada postaju opasne?

Od pojačanog znojenja i dehidratacije do toplotne iscrpljenosti i udara – visoke temperature mogu ozbiljno da ugroze zdravlje ako se prvi znaci upozorenja zanemare.

Ekstremno visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje, posebno za starije osobe, decu, trudnice, gojazne ljude i sve koji rade na otvorenom. Organizam poseduje prirodne mehanizme koji omogućavaju održavanje telesne temperature, ali oni imaju svoje granice. Kada se te granice pređu, može doći do dehidratacije, toplotne iscrpljenosti, pa i toplotnog udara, piše RTS.

Preporučujemo

„Moram da vam kažem da su ovi toplotni udari veliki rizik za zdravlje i postoji deo naše populacije koji je naročito ugrožen“, upozorava internista dr Zoran Kovačević.

Kako objašnjava, među najugroženijima su osobe starije od 65 godina, jer je kod njih oslabljena sposobnost regulacije telesne temperature, slabije je znojenje, a i osećaj žeđi je manje izražen nego kod mlađih ljudi. Dodatni rizik predstavljaju hronične bolesti i terapija koju koriste.

Pored njih, u rizičnoj grupi su i mala deca zbog nezrelosti termoregulacionog sistema, trudnice, gojazne osobe, ljudi koji rade na otvorenom, kao i pacijenti koji uzimaju antihipertenzive, diuretike i antidepresive.

Organizam može da se rashladi, ali ne beskonačno

Dr Kovačević ističe da organizam ima izuzetno efikasan mehanizam odbrane od visokih temperatura.

„Naš organizam je neverovatno savršen organizam i on ima tu termoregulaciju koja podrazumeva znojenje. Sa isparavanjem znoja gubi se temperatura. Zatim dolazi do dilatacije krvnih sudova, širenja krvnih sudova da bi se lakše davala temperatura preko kože, žeđ“, objašnjava dr Kovačević.

Međutim, ti mehanizmi funkcionišu samo do određene granice. Kada više nisu dovoljni, najpre dolazi do dehidratacije, a potom i do toplotne iscrpljenosti.

„To je poslednji znak, sindrom pred toplotni udar“, kaže gost Jutarnjeg programa.

Toplotna iscrpljenost, prema njegovim rečima, ispoljava se obilnim znojenjem, jakom žeđu, grčevima, naročito u nogama, vrtoglavicom, glavoboljom, mučninom i izraženom malaksalošću.

Ukoliko se ni tada ne reaguje, može doći do toplotnog udara: „Ako se ni tada ne primeti to, onda dolazi do toplotnog udara koji se može završiti i smrtno.

Naglašava da je gubitak svesti, uz nagli porast telesne temperature, znak da je neophodna hitna medicinska pomoć.

„Ako dođe do gubitka svesti, skoka temperature organizma, to se radi o toplotnom udaru i tada treba, uz hlađenje samoga pacijenta, pozvati Hitnu pomoć. Tada mora stručna medicinska pomoć“, ističe dr Kovačević.

Vrućina utiče i na raspoloženje, san i svakodnevno funkcionisanje

Visoke temperature ne utiču samo na fizičko, već i na psihičko stanje. Kod težih slučajeva mogu se javiti dezorijentacija i gubitak svesti, a u pojedinim situacijama i oštećenje mozga.

„Ta visoka temperatura može, znači, u nekim slučajevima da dovede do oštećenja samoga mozga“, kaže dr Kovačević.

Kako dodaje, mnogi ljudi tokom letnjih vrućina postaju nervozni i bezvoljni, pre svega zbog osećaja nelagodnosti:„Taj osećaj, znači, da nemate komfora jednostavno".

Visoke temperature remete i san.

„Sigurno da ima. Ako je visoka temperatura, onda ste nervozni, vrtite se u krevetu, prevrćete i tako dalje, ne dolazi vam san, znojite se“, kaže doktor, i upozorava i na nepravilno korišćenje klima-uređaja.

„Neko spušta na osamnaest stepeni, to je bezveze. Mislim lično, treba na dvadeset dva, dvadeset tri, dvadeset četiri stepena“, navodi dr Kovačević.

Osvrnuo se i na naviku dugotrajnog sunčanja.

„Mi imamo neki fetiš, ja ne znam, u Srbiji, ali i u svetu, toga sunčanja. To je potpuno bezveze“, kaže dr Kovačević, dodajući da prekomerno izlaganje suncu povećava rizik od karcinoma kože i ubrzava starenje kože.

Najvažnija je prevencija

Kao najvažnije mere zaštite, dr Kovačević izdvaja izbegavanje direktnog sunca od 10 do 17 časova, boravak u hladovini, nošenje lagane i svetle odeće i redovan unos tečnosti.

„Uzimajte dovoljne količine tečnosti bez obzira na žeđ“, poručuje dr Kovačević.

Prema njegovoj preporuci, tokom letnjih meseci trebalo bi unositi od oko dva i po do četiri litra vode dnevno, u zavisnosti od okolnosti, i piti vodu u manjim količinama tokom celog dana: „Imajte tu čašu vode, na pola sata popiti tu čašu“, savetuje dr Kovačević.

Posebno naglašava da stariji ne bi trebalo da izlaze napolje u najtoplijem delu dana, kao ni da roditelji izvode malu decu između 10 i 17 časova.

Za radnike koji obavljaju fizičke poslove na otvorenom preporučuje redovne pauze u hladu, kao i bolju organizaciju rada, kako bi se najteži poslovi obavljali u jutarnjim časovima.

Dr Kovačević podseća da organizam ima velike mogućnosti prilagođavanja, ali ne i neograničene.

„Organizam je napravljen fantastično, ima sve termoregulacione sposobnosti, ali sa visokim temperaturama, visokom vlažnošću, to nije dovoljno i treba da mu mi pomognemo“, zaključuje dr Zoran Kovačević.

(Telegraf.rs/RTS)