Dva smrtna slučaja u Srbiji nakon uboda osa: Toksikolog pojasnio ko je u najvećem riziku

Toksikolog prof. dr Radomir Kovačević izjavio je danas da su deca, stariji i ljudi sa nekim prisutnim bolestima u najvećem riziku da razviju anafilaktički šok nakon uboda ose, pčele ili stršljena, jer kod te grupe ljudi ne postoji velika sposobnost za pružanje otpora otrovu koji ovi insekti ispuštaju prilikom uboda.

Kovačević je za Tanjug rekao, povodom dva smrtna slučaja u Beogradu nakon uboda osa, da iako su pčele veoma korisne životinje koje učestvuju u oprašivanju biljaka, ubodi pčela, osa ili stršljena mogu biti veoma ozbiljni i opasni sa ozbiljnim posledicama, koje u nekim slučajevima mogu biti smrtonosne.

Preporučujemo

- Ta dva slučaja, to nije prvi put da se dešava. Do sada je otrov pčela bio najteži za razvoj kliničkih manifestacija na organizmu, od otoka do drugih težih simptoma kod ljudi koji su osetljivi i alergični, zbog čega su se mnogi životi gasili. Najveći među tim insektima su stršljeni, oni su najopasniji - naveo je on govoreći o ubodu ose, pčele i stršljena i reakciji organizma na to.

Kako je objasnio, ose, pčele i stršljeni se tokom leta enormno razmnožavaju i osvajaju razna voća i povrća, zbog čega dolazi do slučajnih uboda, koji su puni otrova, zbog čega može doći do smrtnih ishoda.

Kovačević je rekao da se ubodi pčela, osa i stršljena manifestuju mnogo dramatičnije i u većem obimu od uboda komarca, i dodao da ukoliko dođe do gušenja i sistemskog prelaska na organizma, može doći do anafilaktičkog šoka i eventualne smrti.

- Prilikom svakog uboda organizam se brani, ali kod dece i starijih je ta sposobnost odbrane manja i onda se razvijaju veoma teški simptomi. Deca su u opasnosti, jer taj sistem odbrane nije dovoljno razvijen dok se ne završi period odrastanja, i stara lica, čiji organizam takođe nema dovoljnu mogućnost odbrane - objasnio je on.

Na pitanje šta građani treba da urade odmah nakon uboda i koje greške bi trebalo izbegavati, Kovačević je rekao da nakon uboda prvo treba utvrditi da li ih je ubola pčela, osa ili stršljen, kako bi lekar mogao da se opredeli za adekvatnu terapiju i lečenje i utvrdio koliki je volumen otrova u organizmu.

- To je sve jedna koncentracija otrova koja uđe u organizam, i onda se vidi da li je u pitanju alergija ili osetljivost. Taj otrov izaziva posledice, dok se ne dođe do lekara treba staviti neku hladnu oblogu jer se tu temperatura uvek razvije. Može da dođe i do lokalnih komplikacija, ali najopasnije je kada dođe do sistemskih efekata, do gušenja, jer to znači da se glasne žice zatežu i onda mora hitno kod lekara - poručio je Kovačević.

(Telegraf.rs/Tanjug)