Ovo je jedno od najmisterioznijih bića u Srbiji: Životinja koja NE STARI više nije u opasnosti

U eri kada se svakodnevno suočavamo sa gubicima u prirodi, jedna priča sa društvenih mreža skrenula je pažnju javnosti na pravo malo ekološko blago Srbije. Reč je o Burešovom dugonogom velikom mrmoljku (Triturus ivanbureschi), strogo zaštićenoj vrsti koja milionima godina opstaje uprkos svim izazovima modernog doba.

Iako je ova životinja za većinu građana potpuno neprimetna, tajnovita i skrivena, njena uloga u ekosistemu je neprocenjiva. Nakon niza apela stručnjaka i ljubitelja prirode, javnost se nada da će njeno stanište konačno dobiti zvaničnu zaštitu i biti prepoznato kao ključni reproduktivni centar - kako za ovu vrstu, tako i za druge vodozemce važne za biodiverzitet naše zemlje.

Preporučujemo

Ono što ovog mrmoljka čini fascinantnim jeste njegova neverovatna moć regeneracije i adaptacije. Upravo zbog tih osobina, u javnosti se već rađa ideja da ova skromna, ali otporna životinja postane simbol budućih ekoloških pobeda, ali i sinonim za preko potrebnu regeneraciju celokupnog društva.

Burešov dugonogi veliki mrmoljak je vrsta vodozemca iz porodice repatih repatana. Laički rečeno, to je vrsta "vodenog guštera" ili daždevnjaka, iako su biološki različiti.

U Republici Srbiji se nalazi pod najvišim stepenom zakonske zaštite. To znači da je zabranjeno njihovo hvatanje, ubijanje, kao i uništavanje njihovog staništa.

Kao i drugi veliki mrmoljci, ova vrsta ima fascinantnu sposobnost da u potpunosti regeneriše izgubljene delove tela, uključujući udove, rep, pa čak i delove unutrašnjih organa i oka.

Deo života provode u vodi (gde se pare i polažu jaja), a deo na kopnu, skriveni ispod panjeva, kamenja ili u vlažnoj mahovini. Zbog toga su izuzetno tajnoviti i prosečan čovek ih retko viđa.

Vodozemci imaju propustljivu kožu i izuzetno su osetljivi na zagađenje. Prisustvo Burešovog mrmoljka na nekom lokalitetu je direktan dokaz da je ta voda još uvek čista i neotrovana.

Ova vrsta je dobila ime po bugarskom zoologu Ivanu Burešu, a njena staništa u Srbiji predstavljaju ključne tačke za očuvanje evropske prirodne baštine.

(Telegraf.rs)