Digitalizacija ne sme da ostavi najsiromašnije bez pomoći

Sistem socijalnih karata, uveden sa ciljem da unapredi efikasnost i pravičnost socijalne zaštite u Srbiji, našao se na meti ozbiljnih kritika Ujedinjenih nacija. U najnovijem izveštaju Radne grupe UN za poslovanje i ljudska prava navodi se da je od početka primene Zakona o socijalnoj karti više od 60.000 građana ostalo bez novčane socijalne pomoći, dok su među najteže pogođenim upravo pripadnici romske zajednice.

Izveštaj je rezultat posete predstavnika Ujedinjenih nacija Srbiji, tokom koje su analizirani efekti digitalizacije sistema socijalne zaštite, ali i širi položaj socijalno ugroženih građana. Iako se digitalni sistemi predstavljaju kao alat za veću transparentnost i sprečavanje zloupotreba, UN upozorava da automatizovano donošenje odluka ne sme dovesti do uskraćivanja osnovnih ljudskih prava najugroženijim kategorijama stanovništva.

Preporučujemo

Zašto su Romi posebno pogođeni?

Prema oceni eksperata UN, jedan od ključnih problema jeste način na koji sistem obrađuje podatke o prihodima. Veliki broj Roma ostvaruje povremene ili neformalne prihode – od sakupljanja sekundarnih sirovina, sezonskih poslova ili drugih oblika rada koji ne obezbeđuju stabilnu egzistenciju. Uprkos tome, takvi prihodi mogu biti evidentirani kao razlog za ukidanje socijalne pomoći, iako u praksi nisu dovoljni da porodica izađe iz siromaštva.

To, kako upozoravaju stručnjaci, dovodi do paradoksalne situacije u kojoj porodice ostaju bez državne podrške, a da pritom i dalje nemaju dovoljno sredstava za osnovne životne potrebe.

Digitalni sistem bez ljudske procene

Organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava već duže vreme ukazuju da se odluke o prestanku prava na socijalnu pomoć često donose na osnovu automatske razmene podataka između državnih registara, bez dovoljno individualne procene svakog slučaja.

Takav pristup posebno pogađa građane koji žive na društvenoj margini, nemaju stalno zaposlenje ili ostvaruju neredovne prihode. U romskim naseljima to nije izuzetak, već svakodnevica.

UN zbog toga preporučuje Srbiji da obezbedi veću transparentnost rada sistema socijalnih karata, efikasne mehanizme za žalbu i reviziju odluka, kao i dodatne zaštitne mere kako bi se sprečilo da digitalni alati proizvode diskriminatorne posledice.

Siromaštvo se ne može meriti samo bazama podataka

Socijalna zaštita trebalo bi da predstavlja poslednju mrežu sigurnosti za građane koji nisu u mogućnosti da obezbede sredstva za život. Međutim, iskustva brojnih korisnika pokazuju da digitalni sistem često ne prepoznaje razliku između povremenog prihoda i stvarne ekonomske sigurnosti.

To je naročito izraženo kod Roma, koji se već godinama suočavaju sa višestrukom diskriminacijom – otežanim pristupom tržištu rada, nižim nivoom obrazovanja, lošijim uslovima stanovanja i većim rizikom od siromaštva. Upravo zbog toga međunarodne institucije smatraju da sistemi socijalne zaštite moraju biti posebno osetljivi na položaj najugroženijih grupa.

Potrebna revizija sistema

Ujedinjene nacije nisu osporile potrebu za digitalizacijom javne uprave, ali su jasno poručile da tehnologija ne sme biti važnija od zaštite ljudskih prava. Automatizovani sistemi mogu doprineti efikasnijem radu institucija, ali samo ukoliko postoji mogućnost ljudske provere svake odluke koja građanima može uskratiti pravo na egzistenciju.

Zbog toga je preporučeno da Srbija preispita efekte Zakona o socijalnoj karti, unapredi postupke odlučivanja i obezbedi da nijedan građanin ne ostane bez socijalne pomoći isključivo zbog načina na koji algoritam ili elektronski registar tumači njegove prihode. Posebna pažnja, navodi se u izveštaju, mora biti posvećena Romima i drugim ranjivim grupama koje su nesrazmerno pogođene postojećim sistemom.

(Telegraf.rs)