Baka sa Vračara budućim mladencima poklonila OVO: Nisu verovali kada su otkrili šta poklon zaista znači

Sve ređe imamo priliku da se sa širom familijom i starim prijateljima okupimo u punom sastavu, a svedoci smo i toga da su nam se povodi za susrete sveli na svadbe i sahrane. Između tih velikih događaja teku meseci i godine u kojima se bliskost održava tek usputnim porukama, dok prave, žive veze među rođacima polako blede pod pritiskom svakodnevnih obaveza.

Vođeni željom da sačuvaju tradiciju pozivanja "licem u lice" i da porodicu svog partnera ne upoznaju na venčanju, dvoje budućih mladenaca iz Beograda odlučilo je da zaobiđe moderne, brze načine obaveštavanja i da rodbinu obiđe lično. Ono što je počelo kao jednostavna želja da sreću podele sa najbližom porodicom i prijateljima, ubrzo se pretvorilo u dirljivo putovanje kroz sopstvene korene, a sve zahvaljujući jednom posebnom poklonu.

Preporučujemo

Od starije komšinice (82) sa Vračara na dar su dobili pravu porodičnu relikviju, drvenu bukliju staru više od šezdeset godina. Ta čutura je pre više od pola veka već svedočila nekim starim ljubavima, prelazila preko ramena ponosnih domaćina i spajala ljude koji su danas možda već u dubokoj starosti. Sa tim istorijskim komadom drveta i kože, puni entuzijazma, krenuli su u obilazak familije. I tu je magija počela da se dešava.

- Kada smo krenuli, nismo znali za sve skrivene detalje ovog običaja. Želeli smo direktan kontakt i da upoznamo sve goste koje ne znamo, a pred nama se otvorio čitav jedan svet pažnje i poštovanja za koji nismo ni mislili da i dalje živi u našim ljudima - rekli su mladenci.

Tradicionalni ritual pozivanja buklijom, kako su ubrzo shvatili, nosi mnogo dublju simboliku od same najave datuma i mesta proslave. Kada je mladoženja ušao u kuću sa buklijom, on je domaćinu doneo čast. Ponuđen da popije gutljaj iz buklije, domaćin je simbolično prihvatio poziv na veselje, blagosiljao budući brak i mlade koji tek zakoračuju u zajednički život.

Kroz osmehe i iskrene emocije starijih rođaka, mladenci su na licu mesta otkrili i ritual kićenja. Stara drvena čutura ubrzo je zablistala okićena cvećem, peškirima i novcem, noseći na sebi trag svakog doma u koji je ušla - među poklonima su se  našli i novi peškiri, krpe i stolnjaci, ali i delovi stare devojačke spreme domaćice, koja je čuvana da se prenese na sledeću generaciju.

Poštujući nepisano pravilo gostoprimstva, domaćini su potom uzimali bukliju i u nju dolivali svoju najbolju, godinama čuvanu rakiju. Kako običaj nalaže, buklija nikada ne sme da ostane prazna, baš kao što ni kuća u koju dolazi ne sme ostati prazna kada se slavi ljubav.

Pokušaj da urade nešto lepo, za ove mladence pretvorio se u susret sa istorijom, zaboravljenom tradicijiom, nizom uspomena iz mladosti ljudi koji su njima najbitniji u životu, veliki broj dobrih želja i saveta, lekcija koje su druge generacije naučile i sada prenele na njih. Podsetilo ih je da je tradicija tu da se čuva, a da za uzvrat vraća mnogo više, vraća ljubav, porodicu, strukturu, vrednosti.  Ovaj običaj, koji polako tiho izumire pod naletom brzog načina života, pokazao se kao dragocen lek za otuđenost. Odlazak "na noge" rođacima i prijateljima pružio je šansu da se obnove kontakti koji su možda utihnuli pod teretom geografske udaljenosti ili vremena. U najlepšem mogućem trenutku, buklija je poslužila kao prirodan most koji je povezao stare i nove članove porodice, unela smeh u domove u koje se dugo nije svraćalo bez preke potrebe i podsetila nas na to koliko je važno negovati zajednicu iz koje smo potekli.

(Telegraf.rs)