Marinović: Broj predmeta u radu Poverenika povećan dva i po puta u prethodnih 7 godina

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je danas da je broj predmeta u radu te institucije u prethodnih sedam godina porastao za dva i po puta, dok je za oko 10.000 više predmeta rešeno u tom periodu.

Marinović je predstavljajući rezultate rada institucije Poverenika u toku njegovog mandata koji ističe 26. jula, naveo da je u trenutku njegovog dolaska na tu poziciju bilo 84 zaposlena raspoređenih sedam sektora, bez Kabineta Poverenika.

Preporučujemo

"Nije postojao Kabinet poverenika, nisu postojale, niti su bile u naznaci kancelarije van sedišta u Beogradu. I bilo je predmeta rada 17.303 u tom trenutku, a rešeno 13.997. U toku je prijem novih ljudi, tako da će broj zaposlenih svakako biti veći od 132. Izmenama sistematizacije pre nekoliko godina, povećali smo broj sektora na 10, uveli smo Kabinet Poverenika, i ono na što sam posebno ponosan, to je da smo otvorili tri kancelarije van sedišta u Beogradu: u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Kao što vidite, i broj predmeta u radu je dva i po puta porastao i rešeno ih je za 10.000 skoro više", rekao je Poverenik.

Govoreći o Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, on je rekao da je u trenutku kada je preuzeo dužnost Poverenika, ta institucija bila ovlašćeni organ koji postupa po žalbama nezadovoljnih tražilaca informacija od javnog značaja.

"Nismo imali mogućnost kažnjavanja, odnosno izricanja kazni. Nismo imali mogućnost podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i to je uzrokovalo veliki problem. Probleme su imali prekršajni sudovi u to vreme, kada je samo Upravna inspekcija po zakonu bila ovlašćena da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, pošto oni iz ozbiljnih razloga prekršaja to nisu mogli da stignu da urade. Onda smo dolazili u nenormalnu situaciju da zahteve za pokretanje prekršajnog postupka, kao primarni podnosioci podnose oštećena lica, tražioci informacija, sa ili bez advokata", istakao je Marinović.

Kako je istakao, pre dobijanja ovlašćenja za podnošenje prijava, prekršajnim sudovima je bilo podneto 4.996 zahteva u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja.

"Jedan zahtev je podnela Upravna inspekcija, a sve ostalo su podnela oštećena lica. Tokom 2020. godine bilo je 5.020 zahteva i nijedan nije podnet Upravnoj inspekciji", objasnio je Marinović.

Dodao je da je izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iz novembra 2021. Poverenik dobio ovlašćenje da podnosi zahteve za pokretanje prekršajnog postupka.

"Izmenama Zakona, Poverenik je i dalje ostao samo izuzetni organ, što znači da kad nema žalbe, on ne radi ništa u pristupu informacijama, taman da čuje i za najveću moguću nezakonitost, jer nema mogućnost vršenja nadzora po tom Zakonu", rekao je Marinović.

Istakao je da su izmene Zakona omogućile Povereniku da izriče kazne za prekršaj "ćutanje uprave" koji je, prema njegovim rečima, bio najzastupljeniji u trenutku kada je stupio na dužnost.

Marinović je naveo da će od ponedeljka do izbora novog Poverenika tu funkciju vršiti dosadašnja zamenica Sanja Unković.

(Telegraf.rs/Tanjug)