Zaboravljena pravila 31. jula: Slavimo Svetog Emilijana i Jakinta, a jedan običaj je važan za mame male dece

Poslednjeg dana jula vernici Srpske pravoslavne crkve obeležavaju spomen na dvojicu svetitelja čija snaga duha i požrtvovanost vekovima inspirišu hrišćanski svet. Sveti mučenici Emilijan i Jakint, iako možda nisu među najpoznatijim imenima u crkvenom kalendaru, u narodnoj tradiciji zauzimaju posebno mesto. Oni se u narodu ubrajaju u takozvane ljute svece i usko se povezuju sa praznicima koji slede u avgustu, kao što su Ognjena Marija, Sveti Ilija, Blaga Marija i Sveti Pantelejmon. Zbog toga im se vernici posebno mole kako bi zaštitili svoje domove i imanja od vatre, groma i letnjih nepogoda.

Životni put i stradanje ovih svetitelja svedoče o dubokoj veri koja ne posustaje ni pred najvećim iskušenjima. Sveti Emilijan, poreklom iz Dacije, živeo je u četvrtom veku kao rob u kući rimskog upravitelja u vreme cara Julijana Odstupnika. Kada su Rimljan započeli progone i nasilje u crkvama, Emilijan nije mogao da ćuti. Odbijajući da se pokloni idolima, uzeo je čekić i razbio sve bezbožne kipiće u hramu. Zbog tog čina je uhapšen, pretrpeo je teška mučenja i na kraju je bačen u oganj, gde je njegova duša otišla Gospodu, ostavljajući primer nepokolebljivog ispovedanja vere.

Preporučujemo

Sa druge strane, Sveti Jakint bio je mladić iz Amastride, poznat po svojoj borbi protiv idolopoklonstva. On je posekao sveti brest kom su se mnogobošci klanjali kao božanstvu, zbog čega je tamnovao i postradao u velikim mukama. Kada su pronašli njegovo telo, ono je bilo čisto i netaknuto, a lice mu je sijalo nebeskom svetlošću. Sveti Jakint se od tada poštuje kao zaštitnik svih koji istrajavaju u veri i ne posustaju pred nepravdom.

Ovaj praznik u mnogim krajevima Srbije, naročito u južnim i istočnim delovima, prati niz zanimljivih narodnih običaja i verovanja. Verovalo se da na ovaj dan ne treba raditi teške poslove u polju kako se svetitelj ne bi naljutio i poslao oganj na useve. Starije žene u selima iznosile su tamjan i bosiljak na vetar i palile ih ispred kuća radi zaštite od groma. Domaćice su u pojedinim mestima mesile posnu pogaču bez kvasca i delile je komšijama za zdravlje i zaštitu od požara, dok su majke izbegavale da kupaju decu napolju ako duva vetar.

Pored zaštite od nepogoda, narod veruje da post na ovaj dan donosi isceljenje od straha, nesanice i noćnih mora. Iako kraj jula nije vreme velikog posta, stariji meštani na Kosovu i Metohiji i danas drže strogi post na hlebu i vodi u znak poštovanja prema ovim mučenicima. Spomen na Emilijana i Jakinta nosi snažnu poruku da su unutrašnji mir i vera jači od svakog straha, podsećajući nas u današnjem brzom vremenu na važnost strpljenja i duhovnog dostojanstva.

(Telegraf.rs)