Velike promene u školama? Problematične đake čeka radikalna mera: Oglasilo se Ministarstvo o izmenama zakona

Ministarstvo prosvete pripremilo je Nacrt izmena i dopuna Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), u cilju unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja i jačanja vaspitne funkcije obrazovno-vaspitnih ustanova, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete.

Kako se navodi u saopštenju, predstojeća javna rasprava biće prilika da se dostave sve primedbe, predlozi i sugestije, a ističe se da su u pripremi izrade nacrta zakona učestvovali su i predstavnici reprezentativnih prosvetnih sindikata.

Preporučujemo

Predložene odredbe određenih članova zakona treba da dovedu do efikasnijih rešenja kada je reč o postupanju ustanova, a precizirane su i tačke koje se odnose na odgovornost učenika i roditelja, nastavak školovanja učenika u drugoj školi.

Predložena su i rešenja koja se odnose na efikasniji rad saveta roditelja, a koje ne umanjuju njihovu ulogu.

Pojedine odredbe značajne su i za unapređivanje radno-pravnog statusa nastavnika i stručnih saradnika u školi. Precizirane su i odredbe koje se odnose na potrebno obrazovanje pomoćnika direktora i sekretara ustanova.

Nacrt izmena i dopuna zakona je u skladu sa Strategijom razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine, kako bi se povećao kvalitet nastave i učenja, pravednost i dostupnost douniverzitetskog obrazovanja i vaspitanja i ojačala vaspitna funkcija obrazovno-vaspitnih ustanova.

Podsetimo, novi Nacrt izmena Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), koji je odnedavno počeo da kruži među prosvetnim radnicima i roditeljima, navodno donosi tektonske promene u načinu upravljanja školama. Prema uporednoj analizi teksta, ključne izmene idu u pravcu smanjenja ovlašćenja roditelja i učenika, dok se izvršna moć direktora i Ministarstva prosvete značajno proširuje, uvodeći strože mere za nastavnike.

Nacrt iz korena menja strukturu i nadležnosti Saveta roditelja, koji po prvi put u zakonu formalno dobija status isključivo „savetodavnog organa”.  Umesto dosadašnjeg pravila da svako odeljenje demokratski bira svog predstavnika, Savet će ubuduće imati najviše osam članova u osnovnim, odnosno 15 članova u srednjim školama, bez obzira na veličinu škole. Postupak izbora prepušta se statutu škole, što otvara prostor za proizvoljnost.

Savet više neće „razmatrati” (što podrazumeva raspravu i primedbe) predloge školskih programa, izveštaje ili planove, već će se sa njima samo „upoznavati”.

Ukinuto je pravo Saveta da nadzire trošenje donacija i sopstvenih sredstava škole, kao i učešće u proceduri izbora udžbenika.

Gubitak licence zbog obustave rada

Jedna od najspornijih tačaka Nacrta odnosi se na licenciranje nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i sekretara škola.

Uveden je novi osnov za automatsku suspenziju licence: ukoliko zaposleni „ne ostvaruje obrazovno-vaspitni rad, ni nakon pisanog upozorenja direktora”, smatraće se da je učinio težu povredu radne obaveze. Kritičari ocenjuju da je ova široko definisana odredba direktno uperena protiv kolektivnih obustava nastave i štrajkova solidarnosti, omogućavajući lakše uklanjanje nepodobnih nastavnika iz sistema.

Dobra vest za prosvetare je to što Nacrt sada izričito dozvoljava korišćenje godišnjeg odmora i van školskog raspusta, ukoliko zaposleni iz objektivnih razloga (poput bolovanja) nije mogao tada da ga iskoristi.

Ograničavanje prava učenika

Nacrtom se ukida dosadašnje eksplicitno pravo učenika na slobodno udruživanje u neformalne grupe, sekcije i klubove, te se ono svodi isključivo na učešće u radu Učeničkog parlamenta.

Dodatno, predstavnici parlamenta više neće automatski prisustvovati svim sednicama Školskog odbora (na kojima se odlučuje o budžetu, žalbama i izboru direktora), već isključivo kada su na dnevnom redu teme koje se direktno tiču njihovih nadležnosti, i to samo na poziv predsednika Odbora.

Prinudni premeštaj problematičnih đaka

Problem sprovođenja vaspitno-disciplinske mere premeštaja učenika u drugu školu sada je rešen, ali uz oduzimanje prava izbora. Do sada se premeštaj vršio isključivo uz saglasnost škole primaoca, što je u praksi često bilo neizvodljivo.

Prema novom Nacrtu, ukoliko nijedna škola ne pristane da primi učenika u roku od sedam dana, Ministarstvo (preko školske uprave) će jednostrano i prinudno odrediti novu školu u roku od tri dana, čime porodica gubi svaki uticaj na to gde će dete nastaviti obrazovanje.

(Telegraf.rs/Tanjug)