NISMO TE ZABORAVILI! Srbi se udružili da pomognu rumunskom železničaru koji je 1999. zaustavio NATO konvoj

Vest da je Florinu Patročoju, penzionisanom železničaru iz Rumunije, potrebna finansijska pomoć za oporavak nakon lečenja, brzo je stigla i do Niša.

Nekoliko Nišlija pokrenulo je humanitarnu inicijativu kako bi čoveku, kojeg mnogi u Srbiji smatraju herojem iz vremena NATO bombardovanja, poslali podršku i zahvalnost. Patročoj je 1999. godine, radeći kao železnički službenik u rumunskom mestu Pjelešti, odbio da propusti NATO vojni konvoj jer dokumentacija nije bila potpuna. Insistirao je da se ispoštuju propisi zbog čega je konvoj satima bio zaustavljen. Kada se, nakon završetka bombardovanja, isti konvoj vraćao kroz Rumuniju, ponovo nije dozvolio prolazak dok nisu izmirene propisane takse. Voz je tada, prema njegovom svedočenju, čekao čak dve sedmice. Za mnoge građane Srbije taj potez predstavljao je čin hrabrosti i doslednosti u jednom od najtežih perioda novije istorije.

Preporučujemo

Vest da se Florin danas suočava sa zdravstvenim problemima i da mu je za rehabilitaciju bilo potrebno oko 15.000 evra podstakla je grupu Nišlija da organizuju prikupljanje pomoći. Jedan od inicijatora akcije, Nišlija Goran Stamenković, kaže da novac nije bio jedini motiv.

- Čoveku je bila potrebna pomoć nakon terapije, a saznali smo da njihov zdravstveni sistem u Rumuniji ne pokriva taj deo lečenja. Preko prijatelja smo pronašli račun njegove supruge i nas nekoliko je samoinicijativno uplatilo po 50 ili 100 evra, koliko je ko mogao - rekao je Stamenković za Niške Vesti.

Navodi da je u međuvremenu prikupljeno više od 20.000 evra, ali ističe da je cela akcija imala mnogo dublji smisao.

- Naša ideja nije bila samo da pomognemo finansijski. Želeli smo da čovek vidi da ga ljudi u Srbiji nisu zaboravili i da pamtimo ono što je uradio. Nama je njegov čin tada mnogo značio i želeli smo da mu pošaljemo poruku zahvalnosti - kaže Stamenković.

Dodaje da su pokušali da pronađu način da pomoć stigne i institucionalnim putem, ali da su procedure bile preduge.

- Pokušali smo i preko naših institucija da vidimo da li država može da pomogne, ali su procedure bile komplikovane, a trebalo je reagovati brzo. Zato smo odlučili da se sami organizujemo - kaže Stamenković.

(Telegraf.rs)