Da li klima sme da radi po ceo dan na vrućini? Majstor iz Beograda poslao upozorenje: Ovo je najčešća greška

Tropske vrućine su ponovo okovale Srbiju, a sa temperaturama koje uveliko prelaze 35 podeljaka, klima uređaji postali su jedini spas. Međutim, sa ekstremnim vrućinama uvek se budi ista dilema u domaćinstvima: Da li je opasno ostaviti klimu da radi po ceo dan i da li će se uređaj zbog toga pokvariti? Ili još gore, šta ako se zapali od prekomernog rada na afričkoj vreleni?

Mnogi građani u strahu od kvarova i visokih računa za struju pribegavaju taktici paljenja i gašenja uređaja na svakih nekoliko sati. Istraživali smo da li je to ispravan pristup i šta je zapravo dobro, a šta pogubno za vaše rashladne sisteme.

Preporučujemo

Kompresori vole konstantnost, a ne šokove

Suprotno uvreženom mišljenju, moderni klima-uređaji su dizajnirani da izdrže višečasovni, pa čak i celodnevni rad. Prema rečima stručnjaka, veća je verovatnoća da ćete uređaj pokvariti nepravilnim rukovanjem nego samom dužinom rada.

- Klima-uređaj nije sijalica pa da ga palite i gasite svaki put kada izađete iz prostorije na pola sata. Ako uređaj radi po ceo dan na optimalnoj temperaturi, to za njega ne predstavlja nikakav napor. Najveća greška koju ljudi prave je upravo to stalno prekidanje rada. Kada isključite klimu, zidovi se brzo ugreju. Kada je ponovo uključite, kompresor mora da radi pod maksimalnim opterećenjem kako bi ponovo ohladio taj prostor. Posebno kod inverter klima, preporuka je da se one uopšte ne gase tokom najvećih vrućina, već da se samo podešava temperatura - objašnjava za naš portal serviser rashladnih uređaja u Beogradu.

Šta je loše za klimu?

Postoje navike koje drastično skraćuju radni vek klima-uređaja i povećavaju potrošnju električne energije:

Podešavanje na 16 stepeni: Ovo je najčešća i najpogubnija greška. Klima neće brže rashladiti prostoriju ako je stavite na 16 umesto na 24 stepena, ali će kompresor raditi neprekidno na 100% snage pokušavajući da dostigne nemoguću temperaturu. To dovodi do pregrevanja spoljne jedinice.

Zanemarivanje filtera: Rad sa prljavim filterima guši uređaj. Klima mora da povlači više vazduha i troši više struje, a kompresor se dodatno greje.

Stalno paljenje i gašenje: Svako novo pokretanje povlači najviše struje i predstavlja najveći stres za elektroniku i mehaničke delove.

Otvoreni prozori: Pokušaj hlađenja prostorije dok su prozori "na kip" stvara konstantan priliv toplog vazduha, zbog čega termostat nikada ne registruje da je zadata temperatura postignuta.

Šta je dobro za vaš uređaj?

Kako biste osigurali da vas klima služi besprekorno tokom celog leta, stručnjaci savetuju primenu nekoliko jednostavnih pravila:

Zlatno pravilo 24-26 stepeni: Postavite termostat na 24 ili 25 stepeni i ostavite ga tu. Razlika između spoljašnje i unutrašnje temperature ne bi smela da bude veća od 7 do 10 stepeni, kako zbog zdravlja, tako i zbog optimalnog rada uređaja.

Korišćenje "Auto" moda: Moderni uređaji imaju senzore koji sami regulišu brzinu ventilatora. Kada se prostorija ohladi, klima će sama smanjiti intenzitet rada na minimum i samo održavati temperaturu.

Redovno pranje filtera: Mrežice ispod poklopca unutrašnje jedinice treba prati mlakom vodom na svakih 10 do 15 dana tokom sezone intenzivnog korišćenja.

Zatamnjivanje prostorija: Spuštanje roletni ili navlačenje zavesa na prozorima koji su direktno izloženi suncu može smanjiti opterećenje klime za čak 30%.

(Telegraf.rs)