Vrućina podiže rizik od infarkta, šloga i gubitka svesti: Oprez, ovo su greške koje vas mogu skupo koštati!

Vrhunac toplotnog talasa koji se ovih dana očekuje u Srbiji donosi temperaturu višu i od 40 stepeni, a dugotrajan period visoke temperature dovodi do značajnog povećanja rizika po zdravlje stanovništva.

Posebno su ugrožena deca, stariji građani i hronični bolesnici, a najvažniji saveti, kako bi se izbegli dehidratcija, sunčanica i toplotni udar, su redovan unos tečnosti, izbegavanje direktnog izlaganja suncu i boravak u rashlađenim prostorijama.

Preporučujemo

- Visoka temperatura izaziva širenje krvnih sudova i pad krvnog pritiska, što predstavlja veliko opterećenje za srce i može dovesti do gubitka svesti - rekao je za Tanjug dr Milan Dimitrijević, iz Doma zdravlja "Zvezdara".

Toplotni udar je stanje opasno po život koje nastaje kada organizam izgubi sposobnost hlađenja, a telesna temperatura naglo poraste, objasnio je dr Dimitrijević.

Sunčanica kao realna opasnost

On je dodao da sunčanica nastaje usled direktnog dejstva sunčevih zraka na glavu i najčešće je praćena jakom glavoboljom, mučninom i vrtoglavicom.

- Sunčanica nastaje zbog direktnog dejstva sunčevih zraka na nezaštićenu glavu, dok toplotni udar nastaje usled pregrevanja celog organizma zbog visoke temperature i vlage, čak i bez direktnog izlaganja suncu - rekao je dr Dimitrijević.

On je upozorio da direktno sunčevo zračenje na nezaštićenu glavu i potiljak predstavlja glavni uzrok nastanka sunčanice kada dolazi do širenja krvnih sudova u mozgu i blagog otoka moždanih opni.

- Sunčanicu najčešće prate jaka glavobolja, mučnina, povraćanje, vrtoglavica, zujanje u ušima i povišena telesna temperatura. Nastaje isključivo na otvorenom, pod direktnim dejstvom sunčevih zraka - rekao je dr Dimitrijević.

"Toplotni udar nije samo vezan za sunce"

Za razliku od sunčanice, navodi dr Dimitrijević, toplotni udar nastaje usled ekstremno visoke temperature i vlažnosti vazduha kada organizam više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem.

- Kod toplotnog udara dolazi do potpunog poremećaja sistema za regulaciju telesne temperature, prestanka znojenja i porasta telesne temperature iznad 40 stepeni Celzijusovih - rekao je dr Dimitrijević.

Kako je objasnio, toplotni udar se prepoznaje po crvenoj, toploj i suvoj koži, ubrzanom pulsu, konfuziji, grčevima mišića i mogućem gubitku svesti.

Može nastati na suncu, ali i u pregrejanim zatvorenim prostorima, poput automobila, fabrika, pekara ili stanova bez klimatizacije, i, napominje dr Dimitrijević, predstavlja hitno medicinsko stanje.

- Deca, starije osobe i hronični bolesnici spadaju u najugroženije grupe tokom toplotnog talasa - istakao je dr Dimitrijević.

Foto: Shutterstock

Deca se zagrevaju tri do pet puta brže od odraslih zbog nerazvijenog sistema za regulaciju telesne temperature.

- Ona proizvode manje znoja, pa se teže prirodno rashlađuju - rekao je dr Dimitrijević.

On je ukazao na to da deca često ne prepoznaju osećaj žeđi ili ga ignorišu tokom igre, zbog čega brzo mogu da dehidriraju.

- Dete nikada ne treba ostavljati u parkiranom automobilu, čak ni na kratko, jer temperatura u vozilu veoma brzo dostiže životno ugrožavajuće vrednosti - upozorio je dr Dimitrijević.

Starije osobe imaju oslabljen osećaj žeđi i često dehidriraju, a da toga nisu svesne. Kod starijih osoba srce teže obezbeđuje hlađenje organizma, pa pad krvnog pritiska na visokim temperaturama povećava rizik od šloga i infarkta.

- Diuretici i lekovi za regulaciju krvnog pritiska mogu dodatno povećati gubitak tečnosti i poremetiti cirkulaciju tokom velikih vrućina - rekao je dr Dimitrijević.

Hronične bolesti kao faktori rizika

Prema njegovim rečima i hronične bolesti predstavljaju jedan od najvećih faktora rizika tokom toplotnih talasa jer visoka temperatura dodatno opterećuje srce, pluća i metabolizam.

- Kod kardiovaskularnih pacijenata visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što kod osoba koje koriste terapiju za hipertenziju može izazvati kolaps ili nesvesticu - rekao je dr Dimitrijević.

Pojačano znojenje dovodi do zgušnjavanja krvi i povećava rizik od nastanka tromba, infarkta miokarda i moždanog udara. Srce tokom velikih vrućina radi ubrzano kako bi rashladilo organizam, što dodatno opterećuje već oslabljeni srčani mišić, naveo je dr Dimitrijević.

- Kod dijabetičara visoke temperature ubrzavaju gubitak tečnosti i mogu dovesti do porasta nivoa glukoze u krvi. Dijabetes može oštetiti znojne žlezde, zbog čega se organizam teže rashlađuje i lakše dolazi do pregrevanja - naglasio je dr Dimitrijević i dodao da insulin gubi efikasnost ako je izložen visokoj temperaturi i zato ga treba čuvati u skladu sa preporukama proizvođača.

Kada je reč o respiratornim bolesnicima vreo, suv i zagađen vazduh dodatno iritira disajne puteve i otežava disanje osobama koje boluju od astme ili HOBP-a.

- Nagli prelazak iz klimatizovanog prostora na veoma topao vazduh može izazvati bronhospazam i napad gušenja - rekao je dr Dimitrijević.

Voda ključna, a evo šta treba izbegavati

Vodu treba piti redovno, čak i pre nego što se javi osećaj žeđi, savetuje leakr i dodaje da se tokom vrelih dana preporučuje unos od dva do tri litra tečnosti, prvenstveno vode, limunade i blagih biljnih čajeva.

- Gazirana pića, alkohol i kofein treba izbegavati jer podstiču gubitak tečnosti i doprinose dehidraciji. Boravak na direktnom suncu treba izbegavati u periodu od 10 do 17 časova - savetuje dr Dimitrijević.

Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom treba obavljati u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima. Preporučuje se nošenje lagane, komotne odeće svetlih boja od prirodnih materijala, uz obaveznu zaštitu glave i očiju.

- Razlika između spoljašnje temperature i klimatizovanog prostora ne bi trebalo da bude veća od 7 do 10 stepeni. Prostorije treba provetravati noću i rano ujutru, dok tokom dana treba spustiti roletne i navući zavese kako bi se sprečilo zagrevanje prostora - kaže dr Dimitrijević.

Preporučuje se tuširanje mlakom vodom više puta dnevno jer veoma hladna voda može izazvati sužavanje krvnih sudova i otežati rashlađivanje organizma, istakao je dr Dimitrijević.

- Tokom velikih vrućina treba birati lagane obroke i izbegavati masnu, prženu i jako začinjenu hranu. Voće i povrće sa visokim sadržajem vode, kao i supe i lagane čorbe, doprinose nadoknadi tečnosti, minerala i elektrolita - rekao je dr Dimitrijević.

Poseban oprez neophodan kod ljudi sa hroničnim tegobama

Saveti za osobe sa hroničnim bolestima je da terapiju nikada ne treba menjati niti prekidati bez konsultacije sa lekarom. Dr Dimitrijević kaže da tokom vrelih dana krvni pritisak i puls treba kontrolisati češće nego uobičajeno.

- Ukoliko je krvni pritisak tokom velikih vrućina stalno niži nego inače, potrebno je obratiti se izabranom lekaru radi eventualne korekcije terapije. Lekove treba čuvati na temperaturi do 25 stepeni ili prema uputstvu proizvođača - naveo je dr Dimitrijević.

Osobe sa kardiovaskularnim bolestima treba da izbegavaju fizičke napore jer visoke temperature povećavaju rizik od tromboze, infarkta i moždanog udara, upozorio je dr Dimitrijević.

- Osobe sa dijabetesom treba češće da kontrolišu nivo šećera u krvi jer dehidracija i visoke temperature mogu značajno uticati na regulaciju glikemije - ukazao je dr Dimitrijević.

Njegov savet je da osobe koje boluju od astme ili HOBP-a treba da borave u klimatizovanom prostoru i izlaze napolje samo u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima.

Kako je istakao dr Dimitrijević, i tokom vrelih dana oni koji imaju neku od bubrežnih bolesti trebalo bi da se strogo pridržavaju preporučene količine unosa tečnosti koju je odredio njihov lekar.

(Telegraf.rs/Tanjug)