Pogledajte kako se Rumuni provode tamo gde je SVE PRESUŠILO: Ovakvu žurku Dunav JOŠ NIJE VIDEO

Nalazimo se na deonici Dunava kod Prahova, jednoj od najopasnijih za plovidbu. Septembra 1944. godine nacistička komanda je u okviru operacije pod šifrovanim nazivom "Dunavski vilenjak" potopila oko 200 sopstvenih brodova, aviona i teške mehanizacije kako ne bi pali u ruke nadirućoj Crvenoj armiji. Ovi rđavi divovi, puni neeksplodiranih ubojnih sredstava i minskih zaklopki, decenijama su predstavljali opasnost za kapetane. Iako je pokrenut opsežan projekat čišćenja korita – gde je planirano vađenje sedam brodova ove godine, a ostatka do sledeće - prava senzacija na terenu uopšte nije bila istorija.

Očekivali smo sumornu atmosferu, muklu tišinu nad mutnom vodom i podsećanje na jezivu prošlost stotina ratnih brodova pod nama. Ali Dunav je tog dnevlja imao sasvim drugi ritam. Dok smo brodicom obilazili opasni sektor kod Prahova, iz pravca rumunske obale pojavio se neobičan prizor koji je u trenutku razbio svaku pomisao na istorijske strahote.

Preporučujemo

Prema nama je plovio čamac pod rumunskom zastavom, doslovno pretrpan ljudima. Bilo ih je barem tuce, tiskali su se na malom prostoru, smejali i uzvikivali nešto što je vetar nosio ka nama. U prolazu smo srdačno mahali jedni drugima, zapitavši se ko su ti neumorni putnici.

Odgovor nas je sačekao čim smo kročili natrag na našu obalu i okrenuli se ka sredini rečnog toka. Kakvi dokumentarci, kakve ratne olupine!

Vesela ekipa sa čamca imala je samo jedan cilj - provod za pamćenje.

Usidrili su se pravo na jednom od prostranih dunavskih sprudova koji su izronili usled niskog vodostaja - tačno u blizini mesta gde se ispod površine skrivaju rđave olupine iz 1944. godine. Ali za njih, taj sprud bio je čisto egzotično ostrvo za uživanje.

Nije prošlo ni par minuta, a na peščanom sprudu već su se šarenili rasklopljeni suncobrani i ležaljke. A onda je usledio glavni čin. Iz čamca su izneti masivni zvučnici koji su u roku od nekoliko sekundi proradili punom snagom.

Iz zvučnika je zatutnjala njihova živa, energična domaća rumunska muzika. Prepoznatljivi ritmovi i karpatski melos odjekivali su kilometrima duž rečnog korita, odbijajući se o stene i obale Srbije i Rumunije.

Dok su kapetani teretnih brodova sa oprezom navigirali kroz uzak prolaz izbegavajući potopljene zaklopke i mine iz Drugog svetskog rata, na sprudu se igralo, pevalo i nazdravljalo. Sunce je pržilo, muzika je grmela, a za neumorne komšije sa druge strane reke - žurka je tek počela!

(Telegraf.rs)