Kineskinja došla u Srbiju, pa se ugojila 5 kila! Otkriva koja su najbolja jela na svetu, na listi OVA 2 srpska

Gledajući snimke Džorijen, koja je na društvenim mrežama poznata kao Jori Yeoh, publika je brzo uočila jedan detalj: ova mlada Kineskinja sa diplomom neuronauka i masterom iz biznisa uživa u hrani. Međutim, njen dolazak u Srbiju i potčinjeno istraživanje beogradske gastronomske scene nisu bili nikakav unapred smišljen biznis plan niti pokušaj da postane klasični gastrokritičar. Njena želja da snima domaće kafiće, pekarice i restorane proistekla je iz čiste radoznalosti i lične strasti prema estetici svakodnevnog života. Ipak, prelazak sa američkog načina ishrane na balkonsku kuhinju doneo je sa sobom borbu sa kilogramima, iskreno oduševljenje tradicionalnim jelima na kašiku, ali i konačnu rang-listu pet omiljenih specijaliteta koje bi mogla da jede bilo gde na planeti.

Nakon završetka studija neuronauka na Bostonskom univerzitetu i potom preusmeravanja na marketing i e-trgovinu, Džorijen je spontano spojila svoje znanje o ljudskom ponašanju sa vizuelnim kreiranjem sadržaja. Kada je došla u Beograd, primetila je ogromnu razliku između ugostiteljstva u Severnoj Americi i ovog u Srbiji. Dok su američki kafići uglavnom hladni, komercijalizovani i prvenstveno podređeni instagramičnoj estetici influensera, beogradski kafići i restorani nosili su posebnu toplinu i ušuškanost.

To je podstaklo da spakuje kameru i počne da dokumentuje mesta koja posećuje, iznenadivši mnoge koji su u njenoj biografiji videli ozbiljnu naučnu karijeru.

- Da, mislim da je to samo moja prava strast. Nije samo stvar u ocenjivanju hrane, moja prava strast je pravljenje videa. I kada sam se prvi put preselila ovamo, bilo je samo, pomislila sam: 'Zašto da ne? Zašto da ne pravim videe o kafićima u Srbiji i generalno o Srbiji?', jer je toliko potcenjena. Čak i sada kada pričam svojim prijateljima u SAD o Srbiji, oni ne znaju ništa o Srbiji, ali u isto vreme, znaš, kafići u Srbiji su tako slatki. Svaki kafić ima svoju jedinstvenu atmosferu. Nije bitno gde se nalazi. Osećam da ili vlasnik ili radnici tamo čine kafiće tako ušuškanim. I to ne vidiš baš svuda drugde u svetu, posebno u Severnoj Americi. Znaš, u Severnoj Americi osećam da je većina kafića veoma komercijalizovana. Čak i oni slatki, oni su samo 'instagramično' slatki, to je za znaš, tako su slatki da su samo za influensere. Ali ovde, oni su jednostavno slatki i ušuškani - detaljno objašnjava Džorijen.

Upravo kroz to istraživanje ušuškanih mesta, Džorijen je iz prve ruke počela da otkriva i domaće gastronomske običaje.

Kao neko ko je odrastao na severu Kine, a potom godinama živeo u Bostonu i na Havajima, Džorijen ima veoma izoštren stav o tome šta joj prija, a šta ne. U Kini je kultura ishrane neverovatno raznolika od regije do regije, dok u Americi dominiraju brz ritam i brza hrana.

Kada uporedi kulinarstvo tri zemlje u kojima je živela, Džorijen daje prednost balkanskim ukusima iz vrlo jednostavnog razloga, zbog ljubavi prema mesu.

- O, to je teško pitanje. Zato što u Kini ima toliko različitih kuhinja... To je teško pitanje. Mislim da samo zavisi od toga šta voliš da jedeš. Ja stvarno volim meso, zato mi se sviđa hrana ovde. U Kini, na primer u mom gradu, hrana je veoma fokusirana na ugljene hidrate jer je to lučki grad. Tako da iz istorije, ljudi moraju da idu na okean da rade, pa moraju da imaju dosta hrane zasnovane na ugljenim hidratima da im da energiju. Tako da za mene to je previše, previše je ugljenih hidrata. Volim meso više - objašnjava ona specifičnost rodnog Jingjina u poređenju sa Beogradom.

Kada je u pitanju Amerika, Džorijen nema previše reči hvale za svakodnevnu ponudu, ističući da se tamošnja ishrana svodi na monotone koncepte i preterano preslatke deserte.

- Oh, u Americi... Mislim, šta je u Americi? U Americi su samo burgeri! Slatkiši su previše slatki... I srpski slatkiši su takođe veoma slatki. Ne volim slatko, zapravo. Tako da ne bih bila dobar sudija za to, ali mislim da da, hrana ovde je definitivno bolja nego u Americi - iskrena je ona.

Međutim, uživanje u srpskim specijalitetima imalo je svoju cenu. Domaće meso, roštilj, peciva i nezaobilazni mlečni namazi ubrzo su uzeli svoj danak na vagi. Džorijen otvoreno priznaje da se ubrzo po dolasku u Beograd suočila sa surovom realnošću balkanskog gurmanluka.

- Jesam gurman, ali u isto vreme pokušavam da jedem svesno, jer sada nakon što sam se preselila u Srbiju već sam se ugojila oko 5 kg - priča kroz smeh, dodajući da je zbog toga morala intenzivno da počne sa treninzima u teretani.

Njena najveća gastronomska slabost, ali ujedno i najveća opasnost za liniju, postao je kajmak. Iako priznaje da je kombinacija pljeskavice i kajmaka nešto čim se oduševljava, morala je sebi da postavi stroga ograničenja.

- Sad pokušavam da ne naručujem kajmak jer sam shvatila,  nebitno koliko naporno treniram, ako jedem kajmak i stvari poput ovih, ne mogu da se vratim na to kako sam izgledala pre - priznaje ona uz osmeh.

Iako je većina stranaca fascinirana ćevapima ili burekom, Džorijen je srce poklonila jednom drugom, tradicionalnom jelu na kašiku koje se priprema u svakom srpskom domu. Reč je o punjenoj paprici. Ovo jelo za nju predstavlja savršen balans mesa i povrća, zbog čega ga stavlja na ubedljivo prvo mesto domaće kuhinje i naručuje ga gde god da se nađe.

- Moje omiljeno jelo je punjena paprika. To mi je prvo omiljeno. U koji god restoran da odem, nebitno gde je, u Beogradu ili drugim gradovima, uvek prvo naručim punjenu papriku - ističe ona.

Upravo je punjena paprika uspela da obezbedi sebi mesto i na njenoj prestižnoj, svetskoj listi omiljenih jela.

Kada je dobila zadatak da izdvoji pet najboljih specijaliteta iz celog sveta, bez obzira na to iz koje zemlje dolaze, Džorijen je bez oklevanja napravila svoju rang-listu. Rezultat je bio zadivljujući, jer su se čak dva jela iz Srbije našla u samom svetskom vrhu, ispred mnogih drugih globalno poznatih kuhinja.

Na prvom mestu nalazi se azijski klasik kome ostaje verna celog života.

- Definitivno, prvo mesto je suši. Riba, znaš, riba i pirinač. Stvarno volim ribu. Prvi je suši definitivno- kaže ona.

Odmah iza sušija, na visoko drugo mesto plasirao se ponos balkanskog roštilja, koji je prema njenom mišljenju znatno bolji od bilo kog američkog burgera.

- Drugo, možda pljeskavica! Jer htela sam da kažem burger, htela sam da kažem burger, ali u isto vreme sada stvarno volim pljeskavicu više nego burger. Zbog mesa! I kajmaka! O, tako je dobro! - objašnjava ona razloge zašto je pljeskavica zauzela srebrnu medalju.

Treće mesto pripalo je italijanskom favoritu pasti, dok je četvrto mesto zauzeo kineski prženi pirinač kao podsetnik na korene i hranu njenog detinjstva.

A na petom mestu svetske top-liste našlo se jelo koje je definitivno potvrdilo njenu ljubav prema srpskoj kuhinji.

- I peto je punjena paprika! - zaključuje Džorijen.

Sa dva jela od ukupno pet na njenoj globalnoj listi omiljenih specijaliteta, Srbija je ostvarila neverovatan rezultat u očima jedne svetske putnice. Za Džorijen, hrana u Beogradu nije samo gorivo za telo, već ključni deo kulture koja nosi dušu i koja ju je trajno vezala za ove prostore.

(Telegraf.rs)