"Osećaš se kao gost u svojoj kući, ali nam to pokrije pola zime": Evo kako lokalci u Guči preživljavaju Sabor

Dok stotine hiljada gostiju iz celog sveta tokom nekoliko dana avgusta traži lud provod, rakiju i zvuk limenih duvačkih instrumenata, meštani Guče žive potpuno drugu realnost. Za njih je Sabor mešavina ponosa, prilike za ozbiljnu zaradu, ali i nekoliko dana bez sna.

Kada u varošici koja tokom godine broji jedva oko dve hiljade stanovnika odjednom uđe reka ljudi i automobila, sve menja oblik. Dvorišta postaju kampovi, garaže se pretvaraju u kafane, a tihi dragačevski vazduh zamenjuje miris pečenja i huka truba koja ne prestaje od ranog jutra do svitanja.

Preporučujemo

Pripreme počinju mesecima ranije

Za većinu žitelja Dragačeva, pripreme za Sabor ne počinju kada stignu prve šatrenske konstrukcije, već još početkom leta. Sredi se kuća, okreče sobe, pokosi svaka travka u dvorištu jer svaki kvadrat ovde tokom Sabora ima svoju cenu.

- Mi cele godine živimo mirno, a onda za tri dana sve eksplodira. Ko kaže da mu ne prija novac – laže. Ali ko kaže da je lako – taj nikada nije izdao kuću strancima. Osećate se kao gost u sopstvenom domu. Izmestimo se u letnju kuhinju ili podrum, a spavaće sobe damo gostima. Ali to nam pokrije troškove za pola zime - kaže za Telegraf jedan domaćin iz centra Guče.

Foto: Nikola Tomić

Mlađe generacije na Sabor gledaju sa više entuzijazma, ali i sa svesnošću o tome koliko se festival promenio tokom decenija. Za njih je to prilika da sretnu ljude iz celog sveta bez napuštanja rodnog mesta.

- Lepo je videti Francuze, Engleske, ljude iz Brazila kako igraju kolo u našoj ulici. To daje Guči svetski duh. Naravno, manje je one izvorne narodne muzike, a više komercijale, ali to je valjda cena modernog doba - kaže jedna meštanka.

Foto: Nikola Tomić

S druge strane, stariji sugrađani često traže mir na periferiji ili kod rođaka u okolnim selima ako ne izdaju smeštaj.

- Srce mi je puno svake godine. Truba je naš znak raspoznavanja. Ali kad prođe ponoć, pa se pomešaju zvuci iz tri različite šatre, nema tu više muzike, to je samo buka. Najlepši trenutak je nedelja uveče, kad se sve utiša i kad znamo da smo još jednu godinu izgurali - kaže Gordana Ostojić za Telegraf.

Kada se ugase reflektori, povuku orkestri i očiste ulice, Guča se vraća svom uobičajenom, sporom ritmu. Ulice ponovo pripadaju komšijama koji uz kafu sabiraju utiske: ko je imao kakve goste, kakva je bila poseta i da li je ovogodišnji šampion zasluženo odneo Zlatnu trubu.

Sabor za meštane nije samo manifestacija – to je godišnji ciklus prema kom mere vreme: pre Sabora i posle Sabora.

(Telegraf.rs)