Sveštenik o velikoj zabludi: Dobrota bez mudrosti je naivnost, a mudrost bez dobrote zloba

U vremenu brzih promena i svakodnevnih izazova u međuljudskim odnosima, u javnosti se često postavlja pitanje gde je granica između hrišćanskog praštanja i dopuštanja da budemo iskorišćeni. Sveštenik Aleksandar Praščević osvrnuo se na ovu čestu nedoumicu, naglašavajući da prava dobrota ne stoji nasuprot mudrosti i dostojanstvu.

Prema rečima sveštenika Praščevića, u društvu je rasprostranjeno pogrešno uverenje da je dobar čovek onaj koji bez pogovora pristaje na sve i povlači se pred drugima, čak i po cenu sopstvenog integriteta.

Preporučujemo

- Često mislimo da biti dobar znači biti stalno popustljiv. Ćutati stalno, trpeti, dopustiti da nas drugi gaze, da nas iskorišćavaju. Ali, Gospod je rekao: ‘Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi - kaže sveštenik Aleksandar Praščević.

Tumačeći ove jevanđelske reči, otac Aleksandar navodi da hrišćanski koncept dobrote zahteva ravnotežu, jer u suprotnom skreće u krajnosti koje mogu štetiti čoveku.

- A to znači da je naša dobrota bez mudrosti u opasnosti da postane naivnost. I sa druge strane, da je naša mudrost bez dobrote u riziku da postane zloba - istakao je on.

Zaključujući svoje obraćanje, sveštenik je poslao jasnu poruku o tome kako treba postavljati granice u svakodnevnom životu, čuvajući ujedno i otvoreno srce i sopstveni integritet.

- Zato sačuvaj dobrotu, ali i ne daj na sebe! Brani se kada treba. I oprosti, ali daj do znanja da se poverenje mora zaslužiti - poručio je sveštenik Aleksandar Praščević.

(Telegraf.rs)