Gust dim se podiže do oblaka: Neverovatne fotografije Deliblatske peščare sa OVOG MESTA se šire mrežama

Fotografije zabeležene iz naselja Ram, sa desne obale Dunava, prikazuju dramatičan prizor sa Deliblatske peščare. Nadomak vode i banatske obale izdižu se ogromni oblaci sivog i belog dima. Posledice požara i miris paljevine osećaju desetinama kilometara dalje, pa i u samom Beogradu.

Preporučujemo

Prve promene i tinjanje zabeleženi su još krajem jula, da bi se usled ekstremno visokih temperatura, suše i jakog vetra vatra rasplamsala i otela kontroli.

Požarom je zahvaćeno i oštećeno više hiljada hektara (prema procenama između 2.500 i 3.500 hektara), pri čemu gore višedecenijske borove šume, bagremari i osetljiva stepska vegetacija.

Nepristupačan i peskovit teren onemogućava prilazak klasičnim vatrogasnim vozilima. Gašenje se odvija u izuzetno teškim uslovima. Angažovani su helikopteri koji zahvataju vodu iz Dunava i Deliblatske bare, teška mehanizacija koja seče protivpožarne proseke, kao i stotine vatrogasaca, šumara i lokalnih meštana koji traktorima i cisternama brane obodna sela.

Zbog širenja vatre i gustog dima, nadležne službe su na pojedinim mestima otvorile kapije lovišta kako bi se omogucio beg i spas divljači.

Sa površinom od oko 35.000 hektara, ovo je najveća peščara u Evropi. Nastala je tokom ledenog doba nanosa vetra koji je taložio pesak Panonskog mora.

Od 1977. godine proglašena je za Specijalni rezervat prirode. Predstavlja jedinstven mozaik peščarskih, stepskih i šumskih ekosistema nastalih na peskovitom tlu.

Istorijski gledano, pesak je bio pokretan i ugrožavao je okolna naselja, pa je pod vladavinom Marije Terezije i u XIX veku započeto plansko pošumljavanje bagremom, borom i autohtonim vrstama kako bi se „vezao pesak“.

Peščara je dom za više od 900 vrsta biljaka (uključujući retke stepe, banatski božur i orhideje), kao i brojne zaštićene životinje poput tekunice, slepog kučeta, orla krstaša, tekunica i bogatog sveta divljači (jeleni, divlje svinje).

Peščara ima dugu istoriju velikih požara. Najdramatičniji do sada dogodili su se 1996. godine (kada je izgorelo oko 3.600 hektara) i 2007. godine. Prošle su decenije da bi se ta područja ponovo pošumila, a aktuelni požar ponovo preti da uništi plodove višedecenijskog rada na obnovi ove dragocene prirode.

(Telegraf.rs/192)