Na Stolovima izgoreli pašnjaci, kamenjari i šume: Evo šta u "Srbijašumama" kažu o oporavku i pošumljavanju

Nikola Petrić iz "Srbijašuma" izjavio je danas da na Stolovima ukupna površina zahvaćena požarom iznosi preko 1.000 hektara.

"Manji procenat te površine predstavljaju neki šumski sistemi, i kroz njih je uglavnom prošao prizemni požar", objasnio je Petrić za RTS, dodajući da je mestimično dolazilo i do požara po krošnjama, ali da tamo šteta uglavnom nije velika.

Preporučujemo

Kako je rekao, većinu zahvaćene površine čine kamenjari, goleti, pašnjaci i nisko rastinje. Upitan koliko će biti potrebno vremena da se obnovi zelenilo, Petrić je poručio da će "priroda ovde većinu stvari uraditi sama, kao što je i uvek činila". Podsetio je da Stolovi nisu po prvi put zahvaćeni požarom i da su, budući da su suva planina, požari na tom području relativno česti.

Pošto travnata i žbunasta vegetacija i predeli sa kamenjarom čine najveći deo izgorele površine, na tim mestima verovatno neće biti potrebe za intervencijom - priroda će, prema njegovim rečima, u relativno kratkom roku obnoviti vegetaciju, a već na proleće se očekuje znatno drugačija slika terena.

Kada je reč o šumskim površinama, biće sprovedena analiza čim prestane opasnost od širenja požara, a pošumljavanje će se vršiti tamo gde bude neophodno.

Osvrćući se na mogućnost planskog pošumljavanja radi lakšeg gašenja budućih požara, Petrić je rekao da se upravo na tome i radi.

"Četinarske šume jesu taj neki teži deo za gašenje", istakao je, navodeći da se prilikom pošumljavanja planski izbegavaju monokulture i da se pravi mozaična struktura sa smenjivanjem lišćarskih i četinarskih vrsta.

Problem na terenu koji je sada goreo, prema njegovim rečima, predstavlja to što je reč o nepristupačnom području gde se požar različitom brzinom prenosio, ali je zahvatio svaku vrstu biljnog pokrivača - i hrastove izdanačke šume, i borove, i pašnjake.

Na pitanje da li se prilikom budućeg pošumljavanja uzima u obzir i otpornost vrsta na klimatske promene, Petrić je odgovorio potvrdno, navodeći da se o tome već vodi računa nezavisno od zaštite od požara.

"Kako nam se sve više ponavljaju ova leta sa malom količinom padavina, a sa većim prosečnim temperaturama, sve više se planira sadnja vrsta otpornijih na visoke temperature, dok se i sam sadni materijal bira tako da bude klimatski rezilijentan", rekao je Petrić

(Telegraf.rs/Tanjug)