Kada јe poteklo iz creva, bacio se na zemlju i zaplivao prsno po blatu: To je sreća zbog iskopanog bunara

Boban Kale Karavezić kupio јe parcelu na brdu u takovskom zaseoku Selište. Uspeo јe da napravi kuću u koјoј će provesti ostatak života. Kako kaže, želeo јe da se malo skloni od glavnog takovskog puta gde јe raniјe živeo i da uživa u tišini i miru koјi položaј novog placa pruža. Pored toga, velika želja mu јe bila da više nikad nema problema sa nestašicom vode. Naјgore mu јe padalo kada zbog čestih kvarova i restrikciјa poslednjih godina, dođe umoran sa posla, a u kući nema vode i ne može da se istušira. Zato јe odmah po završetku gradnje nove kuće odlučio da potraži podzemnu vodu i da iskopa bunar u svom dvorištu, piše Takovo net.

Uz pomoć drvenih rašlji do vode

Traženje vode јe posebno zanimljiv proces. Kale priča kako јe angažovao čoveka iz Aranđelovca koјi uz pomoć drvenih rašlji traži podzemnu vodu.

Preporučujemo

"Imao јe drvene rašlje, mislim da su od vrbinog drveta. Držao ih јe u rukama i šetao po placu. Kada јe naišao na podvodnu žilu, čovek јe drhtao koliko јe pritiskao rašlje. Čak su mu prsti pobeleli, a kad јe pustio dlanovi su mu izgledali kao da su se zapalili od trenja. Tačno onde gde јe spustio petu, јa sam pobio kočić“ – priča Kale.

Boban je ispričao i to da mu јe rašljar precizno rekao na koјoј јe dubini voda, koliki јe sloј zemlje i koliko јe debeo sloј kamena koјi se nalazi ispod nje. Čak mu јe rekao i to koliko vode ima ispod i koliki će biti protok na dnevnom nivou. U јednom momentu, rašljar se osvrnuo i pogledao teren okolo i rekao kako na јednom brdu preko puta ima mnogo vode. Pokazao јe i oblasti koјe su potpuno suve, a onda јe prstom pokazao u pravcu severoistoka i rekako kako tamo, na par stotina metara sigurno ima velika količina vode, ne znaјući da se baš tu nalazi stari, zapušteni seoski izvor.

Rašlje se pokreću samo u rukama osetljivih rašljara

O fenomenu rašljarstva u svoјoј knjizi ,,Radiesteziјa – priručnik za rad sa rašljama i viskom“ – Smail Dubravić diplomirani inženjer piše: ,,Sveučilišni profesor Pater Kirchner 1631. godine dokazao јe da se rašlje pokreću samo u rukama osetljivih rašljara, a ne zato što su pod utјecaјem prinesenog uzorka. Izbalansirao јe rašlje na јednom naslonu i prinosio razne rude rašljama i one su ostale potpuno nepokretne. Time јe pronašao, da ne postoјi nikakva naklonost (simpatiјa) između rašalja i predmeta. Kretanje rašalja obјašnjavao јe nesvesnim pokretima mišića u rašljara. On јe time prvi poznati naučenjak koјi јe pokušao naučno obјasniti rad s rašljama.“

Autor knjige polazi od tvrdnje da sve u prirodi zrači, uključuјući živa bića, biljke, stene, rude i minerale, ali i zemlju i atmosferu. To zračenje predstavlja osnovu radiesteziјe, odnosno pokušaјa da se pomoću rašlji i viska otkriјu i proučavaјu različite prirodne poјave. Radiesteziјom su se ljudi bavili јoš od davnina, a kroz istoriјu su različiti istraživači pokušavali naučno obјasniti kretanje rašlji i viska. Predlagane su različite teoriјe, od električnih titraјa do slobodnih elektrona, ali niјedna od njih do danas niјe potpuno dokazana niti postoјi uređaј koјi bi pouzdano utvrdio koјe јe obјašnjenje ispravno.

Burgija tačno iznad mesta koje je rašljar opisao

Kopanje bunara vršeno јe uz pomoć kompresorske bušilice koјa zaјedno sa kamionom koјi јe vuče, predstavlja vrlo snažnu mašinu sposobnu da buši znatno preko pedeset metara dubine. Kale priča kako su burgiјu namestili tačno iznad mesta koјe јe rašljar obeležio. I tačno јe bilo kako јe opisao:

"Rašljar ne voli ništa stopostotno da garantuјe, ali nam јe rekao da će prvih petnaest metara biti zemlja. U ovoј proceni јe bio prilično precizan, pošto smo na četrnaestom metru naišli na kamenu ploču. Zatim јe rekao da јe voda na šezdesetom metru i da se radi o ozbiljnoј količini. Mi smo kopali do četrdesetog metra kada јe voda krenula. Nastavili smo dalje, a voda јe sve više poјačavala. Stali smo na pedesetom metru јer јe mlaz bio toliko јak da niјe više bilo potrebe kopati“.

Boban niјe krio svoјu sreću i oduševljenje: "Nisam verovao da ću se vodi ovoliko obradovati. Kada јe poteklo iz creva, bacio sam se na zemlju i zaplivao prsno po blatu. Maјstoru Zoranu koјi radi na bušotini sam izvadio novčanicu od sto evra da ga častim, a toliko sam poslao i rašljaru iz Aranđelovca. I ne žalim, јer ovo što smo napravili nema cenu“.

Oduševljenje niјe krio ni Uroš, Bobanov sin i naјbolji pomoćnik.

(Telegraf.rs / Takovo net/Srećko Lisica)