Otkriveno koliko će đaka u Srbiji krenuti u PRVI RAZRED 1. septembra

Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković gostovao je u emisiji "Uranak" na televiziji K1, gde je govorio o broju đaka prvaka, demografskim kretanjima i promenama koje očekuju mrežu osnovnih i srednjih škola u Srbiji. Ove godine u prvi razred polazi oko 62.500 đaka, a Stanković kaže da taj broj potvrđuje da se posledice demografskog pada i dalje osećaju.

- To je broj koji ne pokazuje uzlet kada je reč o demografskom trendu, već odražava sadašnju situaciju. Natalitet se podiže, ali to još nije skok koji nam je potreban. Situacija nije ravnomerna u celoj zemlji - rekao je Stanković.

Preporučujemo

Prema njegovim rečima, upravo zbog promena u broju učenika jedna od važnih tema biće reforma mreže osnovnih i srednjih škola, ali i univerziteta u Srbiji.

- Naša mreža napravljena je za neke druge socijalne, ekonomske i tehnološke prilike. Moramo da je prilagođavamo sadašnjem stanju, očekivanjima društva i tržištu. Obrazovanje moramo da pretvorimo u neku vrstu prednosti naših ljudi u tržišnoj utakmici, bilo u zemlji, regionu ili globalno - kazao je Stanković.

Broj prvaka je, kako je dodao, približno isti kao prethodne godine, ali će dugoročno biti neophodno prilagođavanje školske mreže.

- Moraćemo da objedinjujemo škole. Tu postoji čitav niz problema koji se odnose na smeštajne kapacitete i transformaciju škola. Pored objedinjavanja, išao bih i na infrastrukturno prilagođavanje objekata za jednosmenski, obogaćeni boravak, tamo gde je moguće da sva deca idu u jednu smenu - rekao je ministar.

Ideja je, kako objašnjava, da škola ne bude samo mesto za sticanje znanja, već da kroz dodatne aktivnosti ima i veću vaspitnu i socijalnu ulogu.

- Škola bi, pored obrazovne i saznajne, imala i vaspitnu ulogu. Kroz slobodne aktivnosti deca bi se socijalizovala, učila različite veštine i otkrivala svoje talente - dodao je.

Govoreći o srednjim školama, Stanković je naveo da je tokom prethodne dve godine otvoreno skoro 40 novih obrazovnih profila, formiranih prema standardima kvalifikacija i potrebama tržišta rada.

Prema njegovim rečima, prilikom njihovog uvođenja vodi se računa o potrebama poslodavaca, ali cilj obrazovanja nije samo stvaranje radne snage.

- Transformišemo znanje u sticanje kompetencija za tržište rada, ali ne svodimo obrazovni proces samo na formiranje ljudi koji treba da učestvuju na tržištu. Želimo da podstaknemo decu da nakon srednje škole nastave obrazovanje i upisuju fakultete - rekao je Stanković.

Dodao je da pažnja ne bi trebalo da bude usmerena samo na nauku, tehnologiju, inženjerstvo i matematiku, već i na društvene i humanističke nauke.

- Potrebno je da postoji prostor i za društvene i humanističke nauke, koje jesu u krizi. Jedan od dugoročnih ciljeva države trebalo bi da bude da ih postavi na nove osnove, ali to nije jednostavan proces. Mnogo toga mora da se koriguje - kazao je Stanković.

Govoreći o najtraženijim obrazovnim profilima, Stanković je rekao da su gimnazije i dalje među najtraženijim školama i da su popunjene, ali da veliko interesovanje postoji i za stručne škole, posebno za smerove koji učenicima omogućavaju da relativno brzo pronađu posao nakon završetka školovanja.

- Gimnazije su popunjene. Stručne škole i te kako imaju upisne pragove, posebno one koje imaju dobru prohodnost na tržištu rada nakon tri ili četiri godine školovanja - rekao je Stanković.

Kao neke od najtraženijih naveo je zubotehničke i fizioterapeutske smerove, kao i profil tehničara mehatronike, koji je uveden ove godine.

- Tehničar mehatronike ima stopostotnu popunjenost. Razlog je koncept dualnog obrazovanja i kvalitetna nastava koja povezuje teoriju i praksu, ali i mogućnost da učenici vrlo brzo nakon završetka škole pronađu posao u industrijama kojima su potrebne njihove veštine i znanja - objasnio je ministar.

Govoreći o obrazovnim kapacitetima, Stanković je rekao da je u prethodne dve godine uvedeno oko 40 novih obrazovnih profila, u skladu sa potrebama tržišta rada. Ipak, kao jedan od najvećih problema izdvojio je demografski pad.

- Za dve godine napravili smo 40 novih profila, prateći tržište. Kod nas je već problem demografija kada govorimo o stručnom obrazovanju i obrazovnim profilima. Već dve ili tri decenije imamo stagnaciju ili pad broja stanovnika, što nam ne omogućava da razvijamo obrazovne kapacitete jer nemamo dovoljno đaka - rekao je Stanković.

Kako je naveo, mali broj učenika u pojedinim sredinama može da dovede i do gubitka određenih obrazovnih ustanova.

- Mi gasimo samo odeljenja u kojima imate nula ili jednog đaka. U nekim mestima moramo da održavamo takva odeljenja kako bismo sačuvali makar neku perspektivu za život u tim sredinama. Ne vodimo se time da nešto odmah ukidamo, već pokušavamo da damo šansu manjim mestima da se oporave i ponovo ožive - objasnio je ministar.

Prema njegovim rečima, opstanak škola u manjim sredinama tesno je povezan i sa ekonomskim razvojem i dolaskom novih investicija.

- To je povezano sa dolaskom novih investicija. Predsednik često govori da jedna opština može da živne kada dođe veća investicija. Tada se postojeća radna snaga, ali i mladi koji dolaze, više vezuju za taj kraj, jer dobijaju priliku da pronađu posao i tu grade svoju budućnost - dodao je Stanković.

(Telegraf.rs)